KONTROLNE LISTE U INSPEKCIJSKOM NADZORU

KONTROLNE LISTE U INSPEKCIJSKOM NADZORU

KONTROLNE LISTE U INSPEKCIJSKOM NADZORU

Share on FacebookShare on LinkedInTweet about this on TwitterShare on Google+

Narodna skupština Republike Srbije je na Trećoj sednici Prvog redovnog zasedanja u 2015. godini odnosno, 15. aprila 2015. godine donela Zakon o inspekcijskom nadzoru („Sl. glasnik RS“, br. 36/2015, dalje: „Zakon“). Zakon je stupio na snagu 29. aprila 2015. godine, a primenjuje se od 29. aprila 2016. godine. Donošenjem Zakona po prvi put u Srbiji je započeta sveobuhvatana reforma iz oblasti inspekcijskog nadzora. Reforma je u ovoj oblasti bila neophodna, a budući da nije postojao zakon koji bi u potpunosti objedinio ovu oblast, te su pravni propisi bili u velikoj meri nedorečeni, puni pravnih praznina i nejasnoća, a što je otvaralo dosta prostora za malverzacije i diskreciono postupanje kako samih inspektora, tako i nadziranih subjekata. Sve navedeno je stvaralo visoke troškove poslovanja, a što je doprinoslo rastu sive ekonomije i korupcije. Zakonom je prvi put objedinjen rad inspekcijskih službi, a čime je otvoren put za transparentno poslovanje inspekcijskih službi i njihov delotvoran rad. Sada dolazi do promene odnosa između inspekcija, uspostavljanje njihove međusobne kordinacije i saradnje, unapređuje se planiranje njihovog rada i kvalitet znanja i informacija na kojima se njihov rad zasniva. Kako bi se obezbedio efikasniji rad celokupne inspkecijske službe uvedena je Koordinaciona komisija, koja je zadužena za koordinaciju odnosno usklađivanje inspekcijskog nadzora. Ovo posebno imajući u vidu činjenicu da je u praksi često dolazilo do negativnih sukoba nadležnosti između inspekcija, a što je dodatno doprinosilo pravnoj nesigurnosti koja je postojala. Inspekcije sada imaju jasno ustanovljen delokrug u kojem posluju i jasno definisana pravila po kojima postupaju. Izuzev navedenog menja se i odnos inspekcije prema nadziranim subjektima, a čime se uspostavlja veća pravna sigurnost i doprinosi vraćanju poverenja građana u rad inspekcijskih službi. Zakon je dobio pozitivno mišljenje Evropske komisije, a pravila koja su sadržana u Zakonu se naslanjaju na pravila Evropske Unije, čime se doprinosi harmonizaciji celokupnog pravnog sistema sa Evropskim standardima. Osnovni razlog donošenja Zakona predstavlja borba protiv „sive ekonomije“, koja obuhvata veliki procenat tržišta Srbije. Zakon uvodi propisuje jasna pravila za inspekcijski nadzor nad neregistrovanim subjektima, kako bi se primorali nadzirani subjekti da svoje poslovanje u što većoj meri usklade a zakonom. Pored toga značajna novina je i ta što se nadzirani subjkti sada svrstavaju u odgovarajuće grupe prema stepenu rizika, a što će doprineti tome da oni koji poštuju zakone budu u manjoj meri nadzirani, dok će se povećati nadzor nad onima koji spadaju u visokorizične grupe. Izuzev kaznenih odredbi, zakonodavac po prvi put poklanja veliku pažnju preventivnom delovanju, kako bi se omogućilo privrednim subjektima da svoje poslovanje u što većoj meri usklade sa zakonom i izađu iz domena „sive zone“ u kojoj posluje veliki broj privrednih subjekata u Srbiji. U cilju sprovođenja reformi i modernizacije, zakonodavac uvodi niz novih instituta, a među kojima su i kontrolne liste o kojima će biti više reči u nastavku teksta.

Pojam kontrolnih listi

Preventivno delovanje predstavlja jedan od osnovnih standarda kojima teži Zakon. Osim kaznenih odredbi koje su do sada bile karakteristične za oblast inspekcijskog nadzora, proklamuje se niz preventivnih mera. Zakonodavac tako propisuje dužnost inspekcije da preventivno deluje.
Priručnik za inspektore rada, u okviru dela o informisanju i davanju saveta o zakonu, utvrđuje da inspektori rada savetuju poslodavce i radnike kako da u najboljoj meri poštuju zakone. Dužnost inspektora u informisanju i davanju saveta poslodavcima i radnicima uključuje: da objasne šta kaže zakon, da ustanove da li se u preduzeću zakonski zahtevi poštuju ili ne i da objasne šta je potrebno da učine da bi u potpunosti poštovali zakon. Preventivan pristup ukazuje na to da je inspektor najpre ovlašćen da deluje kao savetnik i da se potrudi da poslodavcu u najvećoj mogućoj meri objasni koje su njegove obaveze, a sve kako bi isti uskladili svoje poslovanje sa zakonom.
Zakonom je propisano da se preventivno delovanje inspekcije ostvaruje pre svega javnošću rada, a naročito: objavljivanjem važećih propisa, planova inspekcijskog nadzora i kontrolnih lista; obaveštavanjem javnosti o promenama propisa i pravima i obavezama za nadzirane subjekte koji iz njih proizlaze; kao i nizom drugih mera koje je inspekcija dužna da sprovrede u cilju preventivnog delovanja. S obzirom na navedenu zakonsku odredbu, vidi se da je jedan od osnovnih elemenata preventivnog delovanja javnost rada inspekcije, a prema tome i obaveza objavljivanja kontrolnih listi.
Inspekcija je dužna da sačini kontrolne liste iz svoje oblasti inspekcijskog nadzora, objavi ih na svojoj internet stranici i primenjuje u postupku redovnog inspekcijskog nadzora. Dakle, obaveza sačinjavanja i objave kontrolnih listi važi za sve inspekcije na teritoriji Republike Srbije. Kontrolne liste sačinjava svaka inspekcija iz oblasti svog inspekcijskog nadzora i obavezno ih primenjuje u postupku redovnog inspekcijskog nadzora. Redovan inspekcijski nadzor predstavlja onaj inspekcijski nadzor koji se vrši prema planu inspekcijskog nadzora. Pored redovnog postoji još i vanredan, kontrolni, kao i dopunski inspekcijski nadzor.
Kontrolna lista je definisana kao dokument koji sadrži spisak prioritetnih pitanja provere i drugih radnji za koje je inspekcija ovlašćena, određenih prema težini mogućih štetnih posledica u određenoj oblasti saglasno pravilima o proceni rizikakao i predmet i obim provere.
Zakonodavac propisuje da se težina štetnih posledica procenjuje polazeći od:
1) prirode štetnih posledica, koja proizlazi iz vrste delatnosti ili aktivnosti nadziranog subjekta, odnosno karakteristika robe ili proizvoda koga nadzirani subjekat stavlja u promet ili usluga koje nadzirani subjekat pruža, ili radnji koje preduzima, odnosno ovlašćenja koja vrši u sklopu svog poslovanja ili postupanja, a u odnosu na zakonom i drugim propisom zaštićena dobra, prava i interese, i
2) obima štetnih posledica, pre svega kruga lica koji koriste robu, proizvod ili usluge, odnosno kruga lica koja ostvaruju određena prava u nadziranom subjektu ili u vezi sa nadziranim subjektom, odnosno opsega zakonom i drugim propisom zaštićenih dobara, prava i interesa na koje se odnosi delatnost ili aktivnost nadziranog subjekta ili na koje ona utiče.
Kontrolne liste ne mogu biti objavljene niti izmenjene i dopunjene bez saglasnosti Kordinacione komisije koja daje svoje stručno mišljenje o predlozima kontrolnih listi. Kordinaciona komisija u svojoj saglasnosti prevashodno vodi računa o tome kako se pravi funkcionalna kontrolna lista i proverava njena usklađenost sa Zakonom, dok će specifičnu sadržinu kontrolne liste odrediti sama inspekcija koja najbolje poznaje stanje iz svoje oblasti. Zakonodavac propisuje da je inspekcija dužna da po potrebi, a najmanje dva puta godišnje, preispituje sadržinu kontrolne liste i ako utvrdi da je to opravdano, menja je i dopunjava.
Kada je kontrolna lista sačinjena inspektor je dužan da se pridržava kontrolne liste. Prilikom vršenja inspekcijkog nadzora inspektor preduzima sve provere i radnje koje su sadržane u kontrolnoj listi. Zakonodavac propisuje da druge provere i radnje na koje je ovlašćen, inspektor može da preduzme ako u toku nadzora utvrdi da je neophodno da se one preduzmu radi potpunog utvrđivanja činjeničnog stanja i zakonitog i bezbednog poslovanja i postupanja, i to kada te provere i radnje nalažu razlozi sprečavanja ili otklanjanja neposredne opasnosti po život ili zdravlje ljudi, životnu sredinu ili biljni ili životinjski svet. Ukoliko inspektor utvrdi da preko toga postoji nezakonitost koja zahteva da se preduzmu hitne mere radi sprečavanja ili otklanjanja neposredne opasnosti po druga zakonom i drugim propisom zaštićena dobra, prava i interese ili proceni da postoji rizik van kontrolne liste koji je visok ili kritičan,
inspektor pokreće vanredan inspekcijski nadzor.
Kontrolna lista ne sadrži iscrpan spisak svih nepravilnosti, nezakonitosti ili opasnosti koje mogu da se jave u toku inspkcijskog nadzora, već sadrži opšte smernice kojih su inspektori u obavezi da se pridržavaju. Ukoliko se u toku inspekcijskog nadzora pojavi potreba da inspektor preduzme druge mere i radnje koje su neophodne radi pravilnog utvrđivanja činjeničnog stanja, zakonitog i bezbednog poslovanja inspektor je ovlašćen da postupi preventivno ili korektivno, a u skladu sa svojim najboljim znanjem i iskustvom. Inspektor je takođe ovlašćen da u izuzetnim, visokorizičnim situacijama u kojima su ugrožene vitalne vrednosti postupi na način kojim bi se zaštitile te vrednosti i da pokrene vanredni inspekcijski nadzor. Vanredni inspekcijski nadzor je moguć i bez naloga za inspekcijski nadzor, a počinje preduzimanjem prve radnje inspektora s ciljem vršenja vanrednog inspekcijskog nadzora. Inspektor je dužan da u zapisniku o inspekcijskom nadzoru obrazloži razloge za pokretanje vanerednog inspekcijskog nadzora u konkretnom slučaju.
Zakonodavac propisuje da sadržina kontrolne liste i činjenice koje su u u njoj konstatovane moraju obavezno biti overene potpisom inspektora i nadziranog subjekta ili prisutnog lica.
Značaj kontrolnih listi sa stanovišta nadziranih subjekata, odnosno poslodavca se ogleda u mogućnosti da nadzirani subjekat može dostaviti inspekciji izveštaj o samoproveri ispunjenosti zahteva iz kontrolne liste i samoproceni rizika, koje je sproveo saglasno sadržini kontrolne liste i pravilima o proceni rizika. Uz ovaj izveštaj, nadzirani subjekat inspekciji prilaže i odgovarajuću dokumentaciju, odnosno drugi materijal (fotografije i dr) kojim se potkrepljuju nalazi iz izveštaja.
Kako je već napomenuto, svaka inspekcija je u obavezi da sačini kontolne liste i da ih objavi na svojoj internet stranici. Smisao obajave kontrolnih listi se ogleda upravo u tome da kontrolne liste postanu dostupne nadziranim subjektima, a kako bi oni mogli da se upoznaju sa sadržinom kontrolnih listi i usklade svoje poslovanje sa nalozima koji su propisani u kontrolnim listama. Nadzirani subjekt na osnovu sadržaja kontrolne liste može da sačini izveštaj o samoproveri ispunjenosti zahteva iz kontrolne liste i da taj izveštaj dostavi inspekciji. Nadzirani subjekt uz ovaj izveštaj ima obavezu da priloži dokumentaciju koja potkrepljuje navode iz izveštaja.
Izveštaj o samoproveri ispunjenosti zahteva iz kontrolne liste svakako ne zamenjuje niti isključuje postupanje inspektora niti inspekcijski nadzor kod subjekta koji je sačinio izveštaj o samoproveri. U upravnom postupku shodno članu 8. Zakona o opštem upravnom postupku, dominira načelo istine, što znači da se sve odlučne činjenice i okolnosti moraju utvrditi pravilno i potpuno, a kako bi se donelo zakonito rešenje. Dakle i pored sačinjavanja izveštaja o samoproveri nadzirani subjekt ipak podleže inspekcijskom nadzoru. Izveštaj o samoproveri ispunjenosti uslova iz kontrolne liste, kada je sačinjen pravilno i stručno, može u mnogome da pomogne inspekciji prilikom vršenja inspekcijkog nadzora i sam postupak nadzora učini ekonomičnijim i efikasnijim.
Zakonom je predviđeno da inspekcija prikuplja podatke i prati i analizira stanje u oblasti inspekcijskog nadzora koja je u njenom delokrugu. Ti poslovi uključuju prikupljanje i analizu podataka dobijenih pomoću kontrolnih listi, vođenjem anketa i istraživanja javnog mnjenja i drugim neposrednim prikupljanjem podataka, podataka pribavljenih od državnih organa, organa autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave i drugih imalaca javnih ovlašćenja, statističkih i drugih podataka, prikupljanje i analizu inspekcijske, upravne, sudske i poslovne prakse iz odgovarajuće oblasti inspekcijskog nadzora, i druge srodne poslove. Na osnovu utvrđenog stanja i procene rizika inspekcija priprema plan inspekcijskog nadzora, inicira donošenje, izmene i dopune zakona i drugih propisa, ujednačava i objavljuje inspekcijsku praksu, preduzima preventivne aktivnosti i predlaže organima državne uprave, organima autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave i drugim imaocima javnih ovlašćenja preduzimanje aktivnosti i mera na koje su ovlašćeni.
Uzimajući u obzir zakonske odredbe vidi se da je kontrolna lista jedan od značajnih pokazatelja stanja u određenoj oblasti inspekcijskog rada. Pomoću podataka dobijenih iz kontrolnih listi ispektori će biti u mogućnosti da vide pravo stanje u oblasti u kojoj se vrši nadzor, a posebno da li i u kojoj meri nadzirani subjekti poštuju zakone, koja rešenja su neprimenljiva u praksi, a koja su dobra, kao i da inicira donošenje ili izmenu zakona i podzakonskih akata, a sve kako bi se stanje u određenoj oblasti što bolje uredilo i time stvorila veća pravne sigurnost.
Zakonom je predviđeno da inspekcija na svojoj internet stranici objavljuje spisak nadziranih subjekata za koje, na osnovu podataka dobijenih pomoću kontrolnih listi, utvrdi da su ostvarili najveći stepen usklađenosti poslovanja i postupanja sa zakonom i drugim propisom, kao i spisak nadziranih subjekata za koje utvrdi da nisu uopšte ostvarili usklađenost poslovanja i postupanja sa zakonom i drugim propisom.
Upitanju su takozvane „bele kontrolne liste“ i „crne kontrolne liste“. U belim kontrolnim listama će biti objavljen spisak nadziranih subjekata koji su ostvarili najveći stepen usklađenosti sa zakonom i drugim propisima, dok će u crnim kontrolnim listama biti utvrđen spiask nadziranih subjekata koji uopšte nisu ostvarili usklađenost svog poslovanja sa zakonom.
Svrha belih listi jeste davanje pozitivnih podsticaja subjektima koji svoje poslovanje vrše u skladu sa Zakonom, kako bi i u budućnosti nastavili svoj radu u tom pravcu. Tendencija i osnovna ideja zakonodavca je da se ide ka tome da se donose drugi opšti akti u kojima bi bili utvrđeni dodatni podsticaji za nadzirane subjekte koji se nalaze na belim kontrolnim listama, u vidu određenih poreskih olakšica ili skupljanja dodatnih poena prilikom zaključivanja određenih ugovora.
Bele kontrolne liste u velikoj meri doprinose pozitivnom poslovnom ugledu nadziranih subjekata, jer stvaraju pozitivan stav o tome da se radi o privrednom subjektu koji posluje u skladu sa zakonom, a koji će se i u drugim poslovnim odnosima ponašati korektno i poštovati svoje obaveze. Bele kontrolne liste stvaraju veću zainteresovanost poslovnih partnera, investitora i drugih lica da u budućnosti posluju sa privrednim subjektom koji se nalazi na beloj kontrolnoj listi, što doprinosi većem razvoju biznisa i stvaranju profita. Nasuprot belih kontrolnih listi, crne kontrolne liste stvaraju negativan poslovni ugled, a budući da je reč o visokorizičnim privrednim subjektima koji ne poštuju zakonske propise, te se očekuje da će se na identičan način ponašati i u svojim poslovnim odnosima. Lica koja žele da stupe u poslovni kontakt sa nekim privrednim subjektima moći će da se putem kontrolnih listi informišu o radu tih privrednih subjekata, što će u značajnoj meri doprineti poslovnoj sigurnosti, jer će se smanjiti verovatnoća stupanja u poslovne odnose sa privrednim subjektima koji spadaju u visokorizične privredne subjekte i nalaze se na crnim kontrolnim listama.
Nasuprot dve krajnosti koje su izražene u belim i crnim kontrolnim listama, najveći broj nadziranih subjekata se očekuje da posluju između dve krajnosti, te da pripadaju nekoj od srednjih grupa u proceni rizika.
Zakonom je predviđeno da se inspekcijski nadzor zasniva na proceni rizika i srazmeran je procenjenom riziku. Procena rizika je deo procesa analize rizika. Rizik, prema stepenu, može biti neznatan, nizak, srednji, visok i kritičan. Inspekcija nije dužna da vrši inspekcijski nadzor kada je procenjeni rizik neznatan.
Dakle, najveći broj privrednih subjekata posluje u okviru niskog, srednjeg ili visokog rizika. Pomoću kontrolnih listi nadzirani subjekti će se svrstavati u određenu kategoriju i prema tome će se nad njima vršiti inspekcijski nadzor. Oni koji spadaju u kategorije sa niskim rizikom neće biti nadzirani toliko često.
Uspostavljanjem sistema procene rizika u inspekcijskom nadzoru bitno se umanjuju proizvoljnost, samovolja i mogućnost korupcije u sprovođenju inspekcijskog nadzora, a takođe i primedbe na učestalost i trajanje inspekcijskog nadzora. Inspekcije nisu u mogućnosti da sprovedu kontrolu nad svim privrednim subjektima, niti je isto smisleno raditi. Procena rizika služi kako bi se kontrola usmerila na one privedne subjekte koji spadaju u neku od rizičnijih grupa prema procenjenom riziku i kako bi se ti privredni subjekti obavezali da svoje poslovanje usklade sa zakonom. Konkretno, u praksi inspekcije rada se dešavalo da kontroli poležu neprestano isti poslodavci, a kroz kontrolne liste će oni koji posluju u skladu sa zakonom biti ređe nadzirani. Dakle, akcenat više neće biti na kvantitetu izvršene kontrole, već na kvalitetu i usmeren na one privredne subjekte za koje se ustanovi da ne posluju u skladu sa zakonom.
Jedan od dobrih pokazatelja poslovanja u skladu sa Zakonom može da bude i izveštaj o samoproveri ispunjenosti uslova. Ukoliko je navedeni izveštaj sačinjen stručno i pravilno može da dovede nadziranog subjekta u dobru poziciju i svrsta ga u grupu sa niskim rizikom koji ne mora da podeleže toliko često inspekcijskom nadzoru. S druge strane, lažno prikazivanje ili prikrivanje činjenica u ovom izveštaju, podleže krivičnoj odgovornosti zbog sastavljanja isprave neistinite sadržine radi dovođenja nadležnog organa u zabludu. Pravne posledice uključuju povećanje verovatnoće nastanka štetnih posledica u okviru procene rizika kod tog nadziranog subjekta.
Zakon propisuje da inspektor u pisanom obliku obaveštava nadziranog subjekta o predstojećem inspekcijskom nadzoru, najkasnije tri radna dana pre početka nadzora i ovo obaveštenje sadrži i podatke o internet stranici na kojoj je dostupna kontrolna lista. Nakon završenog inspekcijskog nadzora inspektor sačinjava zapisnik o izvršenom nadzoru čiji sastavni deo čini kontrolna lista. Kako je već napomenuto sadržina kontrolne liste i činjenice konstatovane u njoj moraju biti overene potpisom inspektora i nadziranog subjekta, odnosno prisutnog lica.
Pomoću kontrolnih listi procenjuje se stepen rizika i meri se nivo usklađenosti poslovanja i postupanja nadziranih subjekata sa zakonom i drugim propisom, što predstavlja jedan od pokazatelja delotvornosti inspekcijskog nadzora.
Prelaznim odredbama Zakona predviđena je obaveza inspekcije da sačini obrasce kontrolnih lista i objavi ih na svojoj internet stranici u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu Zakona. Kaznenim odredbama Zakona propisano je da će se novčanom kaznom od 120.000 do 150.000 dinara kazniti za prekršaj rukovodilac inspekcije ako inspekcija ne sačini kontrolne liste iz svoje oblasti inspekcijskog nadzora, ne primenjuje ih i ne objavi ih na svojoj internet stranici. Navedene odredbe se odnose na obrasce kontrolnih listi koje će inspektori primenjivati u svom radu, a na osnovu kojih obrazaca će se sačinjavati kontrolne liste za svaki inspekcijski nadzor, odnosno svakog nadziranog subjekta. Neke inspekcije su već postupile po Zakonu i na svom sajtu objavile obrasce kontrolnih listi, dok neke još uvek nisu, što je slučaj i sa inspekcijom rada.

Značaj kontrolnih listi

Jedan od osnovnih razloga za uvođenje kontrolnih listi jeste uspostavljanje veće pravne sigurnosti prilikom vršenja inspekcijskog nadzora, sa ciljem da se ograniči samovolja inspektora, te kako bi nadzirani subjekti mogli unapred da znaju koje kriterijume je neophodno ispuniti kako bi se njihovo poslovanje uskladilo sa zakonom. Jedan od najvažnijih elemenata o kom se mora voditi računa prilikom sprovođenja zakona kojim se uređuje inspkcijski nadzor jeste pronalaženje prave mere, kako bi se uspostavila ravnoteža u kontroli. Pravna pravila moraju jasno i precizno biti definisana, a kako bi se sprečila samovolja u kontroli od strane inspektora i utvrdile obaveze kojih su nadzirani subjekti u obavezi da se pridržavaju. Kontrolne liste upravo omogućavaju ovakvu ravnotežu jer ukazuju inspektoru koje oblasti i na koji način treba da kontroliše, a takođe daju jasne smernice i poslodavcima kako da na pravilan način usklade svoje poslovanje.
Tržišna privreda se neprestano menja, dolazi do pronalaženja novih važnih tehnoloških znanja i otkrića pri čemu je neophodno sve te oblasti pravno urediti. Navedene promene se nezaobilazno odražavaju i na radne odnose, te je potrebno doneti odgovarajuće pravne propise koje bi regulisale novonastale situacije. Tendencija zakonodavca je da u što većoj meri uredi radne odnose, a posebno jer smo svedoci tranzicije i prelaska sa društvene na privatnu svojinu. U dosadašnjoj radnoj regulativi zaposleni su bili u velikoj meri pravno zaštićeni, te se izmenama zakona teži stavarnju povoljnijeg položaja za poslodavca, a kako bi se ostvarila ravnoteža i stvorio povoljniji ambijent za nove investicije. Navedenim promenama teži se stvaranju pravnog ambijenta koji bi omogućio poslodavcima da dobrovoljno poštuju uspostavljena zakonska pravila. U cilju sprovođenja navedenih promena pravni propisi se u veoma kratkom roku menjaju, što otežava poslodavcima praćenje izmena normativa.
Istraživanja su pokazala da veliki broj poslodavaca ima želju da posluje u skladu sa zakonom, ali da propuste prave usled nedovoljne informisanosti o obavezama koje su dužni da ispune. Poslodavci su u suštini svesni da je potrebno da svoje poslovanje usklade sa zakonom i da poslovanje u skladu sa zakonom predstavlja jedan od osnovnih preduslova za dalji razvoj biznisa. Problemi koji su nastajali u praksi bili su vezani za nedefinisanost propisa koji su uređivali ovu oblast, a koji su u značajnoj meri sadržali veliki broj pravnih praznina koji su ostavljali prostora za samovolju i najrazličitija tumačenja od strane inspektora što je doprinosilo pravnoj nesigurnosti u ovoj izuzetno važnoj oblasti, a čime su se za poslodavca stvarali nepotrebni finansijski izdaci.
Navedeni problem je posebno uočljiv kod malih i mikro privrednih društava i preduzetnika koji imaju mali broj zaposlenih. Upravo zbog želje da opstanu na tržištu, kao i iz razloga ograničenosti finasijskih resursa kojima raspolažu, mali privredni subjekti su često onemogućeni da angažuju radnika koji bi na adekvatan način pratio pravnu regulativu i starao se da poslovanje bude uređeno u skladu sa zakonom. Pored toga pravni propisi su obimni i u velikoj meri nejasni, a što sve doprinosi tome da dolazi do namernih i nenamernih propusta u poslovanju. Navedeni privredni subjekti su i najčešće na udaru inspekcijske kontrole, te usled ovih razloga prave propuste i plaćaju stroge novčane kazne koje zakon propisuje, a što se negativno odražava na njihovo poslovanje.
U praksi se pokazalo da nadzirani privredni subjekti traže veću sigurnost i izvesnost u odnosima sa inspekcijama a kako bi unapred znali kako treba da postupe.
Smisao kontrolnih listi je da omoguće brži, efiksaniji i ekonomičniji inspekcijski nadzor i nalaženja optimalne mere prilikom vršenja inspekcijskog nadzora. Procena rizika i svrstavanje privrednog subjekta u odgovarajuću grupaciju u znatnoj meri doprinosi efikasnijem delovanju inspekcije, jer omogućava da svi poslodavci budu na jednak način kontrolisani, a ne kako se to ranije dešavalo da kontroli podležu konstatno isti poslodavci.
Transparentnost kontrolnih listi i njihova obavezna objava na sajtu inspkcije rada omogućiće poslodavcima da se upoznaju sa pravilima kojih su u obavezi da se pridržavaju, a čime se stvaraju uslovi da poslodavci usklade svoje poslovanje sa zakonom. Svakako najznačajnija činjenica za poslodavca je da sada može dostaviti inspekciji izveštaj o samoproveri ispunjenosti zahteva iz kontrolne liste i samoproceni rizika, a koji je sproveo saglasno sadržini kontrolne liste i pravilima o proceni rizika. Kako je već napomenuto, ukoliko je ovaj izveštaj sačinjen objektivno, istinito i stručno u značajnoj meri doprinosi boljem položaju poslodavca. Izveštaj o samoproveri može u znatnoj meri olakšati nadzor inspekcije nad tim privrednim subjektom, a što se povoljno odražava na samog poslodavca i doprinosi bržem, efikanijem i delotvornijem inspekcijskom nadzoru.
Putem nalaza dobijenih pomoću kontrolnih listi procenjuje se rizik u toku vršenja inspekcijskog nadzora i omogućava upravljanje rizikom. Kontrolne liste u suštini predstavljaju i podsetnik za inspektora vezano za to šta treba da kontroliše, pomažu u proceni rizika prilikom inspekcijske kontrole, kao i u utvrđivanju odlučnih činjenica koje su od značaja za donošenje zakonitog i pravilnog rešenja. Kontrolne liste doprinose boljem upoznavanju stanja koje se javlja u praksi u određenim oblastima, što omogućava inspekciji da preventivno i korektivno deluje kako bi se u što većoj meri rešili problemi koji se u određeni oblastima javljaju i omogućio delotvorniji rad inspekcije.

Izgled kontrolne liste

Vodič za primenu Zakona o inspekcijskom nadzoru navodi na koji način pojedine inspekcije treba da postupaju kada sastavljaju kontrolnu listu iz svoje oblasti. Akcenat je na formi i načinu na koji kontrolna lista treba da bude sastavljena, dok je suština ostavljena na procenu inspekciji koja najbolje poznaje stanje iz svoje oblasti. Jedino se pravilnom pripremom i primenom kontrolnih listi može postići svrha zbog koje su one i ustanovljene i zato je važno kontrolne liste pripremiti na adekvatan način. Mora se voditi računa da kontrolne liste ne postanu preobimne, ali da ipak obuhvate sve važne aspekte kontrole koja se njima postiže. Ukoliko se u toku ripreme kontrolne liste ustanovi da će postati preobimne, a ipak je potrebno sva pitanja obuhvatiti, savetuje se da se materija razdeli na više segmenata i umesto jedne, napraviti dve ili više kontrolnih listi.
Kontrolne liste se mogu pripremiti za određenu oblast koja podleže inspekcijskom nadzoru, ali takođe mogu biti i pripremljene za podooblasti u okviru te oblasti, tipova kontrole. Kontrolne liste ipak ne služe da se zameni inspekcijsko znanje, već da objedine materiju i pomognu inspektoru prilikom vršenja nadzora, tako što će služiti kao podsetnik koje segmente i na koji način treba da kontroliše. Preporučuje se da u cilju sastavljanja kontrolnih listi inspektor najpre pođe od znanja i iskustva koje je stekao u radu inspekcije na terenu, te da potom ta znanja dopunjuje propisima vodeći računa o rasponu kazni koje su propisane za postupanje suprotno propisima. Inspektor je u obavezi i da kontrolne liste dopunjuje stručnim mišljenjima, uporednom praksom i savetima stručnjaka.
Kontrolne liste treba da budu strukturirane u obliku pitanja i odgovora, odnosno zahteva koji je potrebno ispuniti da bi poslovanje i postupanje bilo zakonito i bezbedno. Pitanja i zahtevi moraju da budu koncizni, jezgroviti, jasni i razumljivi za korisnike. Pitanja i odgovore iz kontrolne liste treba grupisati prema srodnosti po odgovarajućim celinama. Redosled celina i pitanja bi valjalo da sledi njihovu bitnost i rizičnost – od bitnijeg i rizičnijeg ka manje bitnom i rizičnom. Pojedine kontrolne liste se mogu osmisliti tako da odgovori na prethodna pitanja uslovljavaju odgovore na potonja pitanja. Takođe kada je to potrebno radi pojašnjenja, pitanja se mogu vezati za određene odredbe (članove, stavove, tačke) iz zakona i drugog propisa.
U toku inspekcijskog nadzora inspektor se pridržava kontrolne liste i pitanja koja su u njoj sadržana i u zavisnosti od odgovora na predviđena pitanja vrši bodovanje nadziranog subjekta. Negativni odgovori nose nula bodova, dok se za potpuno potvrdan odgovor daje najveći utvrđeni broj bodova. Za odgovore na složenija pitanja, gde se nudi više odgovora na pitanja, bodovi se dodeljuju u zavisnosti od odgovora u rasponu od najmanjeg do najvećeg utvrđenog broja bodova.
Na osnovu broja bodova određuje se stepen rizika. Stepen rizika se može odrediti: prema ukupnom broju bodova za određenu celinu u koju su grupisana srodna pitanja (poželjno kod obuhvatnijih i obimnijih kontrolnih listi) ili na osnovu sveukupnog broja bodova (poželjno kod kontrolnih listi koje su manje obuhvatne i obimne).
Na kraju obrasca kontrolne liste treba da stoji tabela sa definisanim rasponima bodova, odnosno procenata, prema kojima se određuje kom stepenu rizika pripada nadzirani subjekat.
Kontrolne liste se mogu pripremiti i za inspekcijski nadzor nad neregistrovanim subjektima. Međutim, u tim slučajevima inspektor je manje vezan sadržinom kontrolne liste nego kada je u pitanju inspekcijski nadzor nad registrovanim subjektom, već mu kontrolna lista više služi kao podsetnik, odnosno orjentir.
Uzimajući u obzir utvrđeno činjenično stanje i stepen rizika inspektor izriče srazmerne preventivne i korektivne mere, i preduzima druge mere i radnje na koje je ovlašćen.