Kratak komentar Zakona o sprečavanju nasilja u porodici

Kratak komentar Zakona o sprečavanju nasilja u porodici

Kratak komentar Zakona o sprečavanju nasilja u porodici

Share on FacebookShare on LinkedInTweet about this on TwitterShare on Google+

Poslanici Narodne Skupštine Republike Srbije usvojili su novi Zakon o sprečavanju nasilja u porodici. Zakon je stupio na snagu 2. decembra 2016. godine, a primenjivaće se od 1. juna 2017. godine.

Usvajanjem novog zakona, u Srbiji će doći do stvaranja sistema koji bi pružao adekvatniju zaštitu svim licima koja nisu u mogućnosti da se brane. Uveden je čitav niz novih rešenja koja su usmerena na efikasnu zaštitu od nasilja u porodici.

Novi zakon ne štiti samo osobe ženskog pola, već i starija lica, decu, osobe sa invaliditetom, odnosno sve ugrožene grupe lica, ali je izričito propisano da se ovaj zakon se ne primenjuje na maloletna lica koja učine nasilje u porodici.

Pored propisa koji se tiču organizovanja i postupanja državnih organa radi sprečavanja nasilja u porodici, ovim zakonom se propisuju i neka nova krivična dela protiv polne slobode, a doći će i do formiranja novih policijskih jedinica, koje će biti sastavljene od policajaca i inspektora koji će prolaziti posenu specijalističku obuku za postupanje u ovim situacijama. Takođe će javni tužioci i svi ostali državni organi nadležni za postupanje u sprečavanju nasilja u porodici morati da prodju specijalističku obuku.

Za sprečavanje nasilja u porodici i pružanje zaštite i podrške žrtvama nasilja u porodici i žrtvama krivičnih dela određenih ovim zakonom nadležni su policija, javna tužilaštva, sudovi opšte nadležnosti i prekršajni sudovi, kao nadležni državni organi, i centri za socijalni rad, kao ustanove.

Sprečavanje nasilja u porodici sastoji se od niza mera kojima se otkriva da li preti neposredna opasnost od nasilja u porodici, kao i skupa mera koje se primenjuju kada je neposredna opasnost otkrivena.

Neposredna opasnost, odnosi se na situaciju kada iz ponašanja mogućeg učinioca i drugih okolnosti proizlazi to da postoji mogućnost da u vremenu koje neposredno predstoji prvi put učini ili ponovi nasilje u porodici.

Ovaj zakon primenjivaće se i na saradnju u sprečavanju nasilja u porodici u krivičnim postupcima za krivična dela: proganjanje, silovanje, obljuba nad nemoćnim licem, obljuba nad detetom, obljuba zloupotrebom položaja, nedozvoljene polne radnje, polno uznemiravanje, podvođenje i omogućavanje vršenja polnog odnosa, posredovanje u vršenju prostitucije, prikazivanje, pribavljanje i posedovanje pornografskog materijala i iskorišćavanje maloletnih lica za pornografiju, navođenje deteta na prisustvovanje polnim radnjama, zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica, nasilje u porodici, nedavanje izdržavanja, kršenje porodičnih obaveza, rodoskrvnuće, trgovina ljudima i druga krivična dela, ako je krivično delo posledica nasilja u porodici.

Pored nadležnih državnih organa i centara za socijalni rad, u sprečavanju nasilja u porodici, preko davanja pomoći i obaveštavanja o nasilju, kao i pružanju podrške žrtvama nasilja učestvuju i druge ustanove u oblasti dečije, socijlane zaštite, obrazovanja, vaspitanja i zdravstva, kao i tela za rodnu ravnopravnost na nivou lokalnih samouprava.

Državni organi i ustanove nadležne za primenu ovog zakona dužni su da brzo, delotvorno i koordinisano sprečavaju nasilje u porodici i vršenje krivičnih dela određenih ovim zakonom i da pruže žrtvi zaštitu, pravnu pomoć i psihosocijalnu i drugu podršku radi oporavka, osnaživanja i osamostaljivanja.

Svaka osoba je dužna da policiji ili javnom tužiocu prijavi bez odlaganja nasilje u porodici ili neposrednu opasnost od njega.

Zakonom o sprečavanju nasilja u porodici biće uvedena obaveza policije da izađe na lice mesta istog trenutka kada dobije prijavu od bilo koga da je izvršeno nasilje u porodici i da sreči nasilje i napravi procenu rizika da li o nasilje može da eskalira. U skladu sa tom procenom policija bi trebalo da gotovo obavezno udalji nasilnika, a imaće i mogućnost da ga liši slobode i odredi mu zadržavanje od 48 sati.

Policija treba o toj meri odmah da obavesti javnog tužioca, koji će u roku od 24 sata predložiti sudu određene mere, na primer, da se nasilnik udalji iz stana ili da mu se zabrani prilaženje žrtvi ili žrtvama, a može da pokrene i krivični postupak. Javni tužilac ima rok za predlaganje mera od 24 sata od hapšenja nasilnika, a sud je dužan da donese odluku o merama u roku od naredna 24 sata, odnosno dok nasilniku traje takozvani policijski pritvor.

Ako nasilniku ne bude određen pritvor (od strane suda) i bude pušten uz neku od mera, ali ih potom prekrši, tako što se približi žrtvi ili se vrati u stan odakle je privremeno iseljen, policija može opet odmah da ga uhapsi i odvede kod sudije za prekršaje.

Sudija za prekršaje moze da nasilniku izrekne kaznu od 60 dana zatvora, koja se odmah izvršava, što znači da iako nasilnik uloži žalbu na odluku sudije, ona neće odložiti izvršenje prekršajne kazne. Na ovaj način se onemogućava da nasilnik na bilo koji način priđe žrtvi i uznemirava je sve dok krivični ili građanski postupak ne bude završen.

Smatramo da će doslednom primenom ovog zakona biti ispravljena velika nepravda prema žrtvama porodičnog nasilja, te da će doći do njihove efikasnije pravne zaštite a da će sve to dovesti i do drastičnog smanjenja nasilja u porodici.