Odgovornost direktora kod povredа prava intelektualne svojine

Odgovornost direktora kod povredа prava intelektualne svojine

Odgovornost direktora kod povredа prava intelektualne svojine

Share on FacebookShare on LinkedInTweet about this on TwitterShare on Google+

Uvod

Pravo intelektualne svojine predstavlja relativno noviju granu prava, za koju se sa sigurnošću može reći da se nalazi u великој ekspanziji. Nastala je u 19. veku, a kao odraz napora autora da zaštite svoje intelektualne tvorevine. Danas pravo intelektualne svojine zauzima značajno mesto u pravnim sistemima i predstavlja odraz ekonomskog razvoja.

Pravo intelektualne svojine čine nekoliko nekoliko pravnih oblasti koje se svrstavaju u dve osnovne grupe, a to su:

  1. autorsko pravo, kao i prava srodna autorskom pravu i
  2. pravo industrijske svojine.

Autorsko pravo u širem smislu čine: autorsko pravo, pravo interpretatora, pravo proizvođača fonograma, pravo proizvođača videograma, pravo proizvođača emisija, pravo proizvođača baza podataka i pravo prvog izdavača slobodnog dela. Pravo industrijske svojine čine: patentno pravo, pravo žiga, pravo zaštite oznake geografskog porekla, pravo zaštite industrijskog dizajna, pravo zaštite topografije integrisanih kola, pravo zaštite novih biljnih sorti, pravo suzbijanja neleojalne konkurencije i poslovna tajna (know-how).

Može se sa sigurnošću reći da adekvatna zaštita prava intelektualne svojine predstavlja preduslov za uspešno poslovanje i ostvarivanje dobrih poslovnih rezultata. Ono što je za privredna društva koja istupaju na tržištu i plasiraju svoju robu i usluge značajno, jeste stvaranje prepoznatljivog brenda, odnosno žiga.

Žig predstavlja pravo kojim se štiti znak koji u prometu služi za razlikovanje robe, odnosno usluga jednog fizičkog ili pravnog lica od iste ili slične robe, odnosno usluga drugog fizičkog ili pravnog lica. Žig omogućava vlasniku da njegova roba, odnosno usluge koje pruža, budu prepoznatljive na tržištu. U prilog navedenom, napominjemo da najskuplji svetski žigovi vrede daleko više od celokupne imovine koju to privredno društvo poseduje.

 

Zaštita prava intelektualne svojine

 Pravo intelektualne svojine za njegovog imaoca predstavlja značajan izvor prihoda, te se iz tog razloga u zaštitu prava intelektualne svojine ulaže mnogo novca. Pored toga, povrede prava intelektualne svojine su gotovo svakodnevne i imaju ogromne razmere, a šteta koju imaoci prava usled toga trpe mogu biti i višemilionske. Upravo iz navedenih raloga je imaocima prava intelektualne svojine neophodno pružiti adekvatnu zaštitu. Zaštita prava intelektualne svojine se vrši na tri nivoa, odnosno građanskopravnom, krivičnopravnom i upravnopravnom.

 

Građanskopravna zaštita intelektualne svojine

 Građanskopravna zaštita prava intelektualne svojine ostvaruje se podnošenjem tužbe nadležnom sudu zbog povrede prava intelektualne svojine. Tužilac u ovom slučaju je lice koje je titular prava intelektualne svojine, dok je tuženi svako lice koje je povredilo pravo intelektualne svojine. Povredom prava intelektualne svojine smatra se svako protivpravno iskorišćavanje prava intelektualne svojine. Protivpravno iskorišćavanje postoji kada lice koje iskorišćava pravo intelektualne svojine nema za to odgovarajući pravni osnov. Pravni osnov za iskorišćavanje prava intelektualne svojine može biti različit, a budući da imalac prava intelektualne svojine samostalno određuje da li će predmet prava intelektualne svojine isključivo iskorišćavati ili će deo prava preneti na drugo lice. (npr. ugovor o licenci, rešenje o nasleđivanju). Ukoliko drugo lice ima pravni osnov za iskorišćavanje intelektualne svojine, onda ne može biti u pitanju neovlašćeno iskorišćavanje. Dakle, neovlašćeno iskorišćavanje postoji kada ne postoji odgovarajući pravni osnov za iskorišćavanje prava intelektualne svojine, a neko lice to ipak čini, bez znanja i saglasnosti imaoca prava intelektualne svojine.

Pored navedenog važno je napomenuti da većina prava intelektualne svojine ima ograničenja kako u prostornom tako i u vremenskom aspektu. Većina prava intelektualne svojine je vremenski ograničena, odnosno uživa zaštitu samo u određenom vremenskom periodu, a takođe je i teritorijalno ograničena jer uživa zaštitu samo na teritoriji za koju je pravo intelektualne svojine zaštićeno. Iz tog razloga povreda prava mora da bude u učinjena na teritoriji na kojoj je pravo inetelektualne svojine zaštićeno i u okviru vremena važenja zaštite.

Zakon o autorskom i srodnim pravima („Sl. glasnik RS, br. 104/2009…29/2016, dalje: „Zakon“) taksativno propisuje mogućnosti koje tužilac zbog povrede prava intelektualne svojine može da istakne u svom tužbenom zahtevu. Na raspolaganju tužiocu stoje sledeće mogućnosti:

Tužilac od suda tužbom može da zahteva utvrđivanje povrede prava. U konkretnom slučaju tužilac od suda zahteva da utvrdi da je došlo do povrede prava intelektualne svojine i da je za povredu odgovoran tuženi. Ovaj tužbeni zahtev se retko ističe kao samostalan, te se uglavnom javlja kao prethodni u odnosu na druge tužbene zahteve.

Tužilac može tužbenim zahtevom da traži i prestanak povrede prava. Ovaj tužbeni zahtev se ističe kada je radnja kojom se povreda čini u toku, pa tužilac zahteva od suda da obaveže tuženog da prekine vršenje radnje kojom povređuje prava intelektulne svojine. Ukoliko se povreda prava vrši u nastavcima, pa postoji objektivna mogućnost da će tužilac ponovo učiniti povredu prava, postoji mogućnost da tužilac zahteva od suda da tuženi to više ne čini. Pored toga ovaj tužbeni zahtev se može postaviti i preventivno, kada postoje realni izgledi da će doći do povrede prava, te tužilac traži zaštitu kako bi tu povredu sprečio.

Tužbenim zahtevom se može tražiti od suda uništenje ili preinačenje predmeta kojima je izvršena povreda prava. Ovaj tužbeni zahtev je usmeren na otklanjanje stanja koje je nastalo povredom prava intelektualne svojine. Najčešće se postavlja u slučaju kada su upitanju neovlašćeno umnoženi primerci autorskog dela, pa se u konkretnom slučaju slučaju traži njihovo uništavanje, a kako isti ne bi bili pušteni u promet. Preinačenje predmeta postoji u slučaju kada je npr.reč o ovlašćeno umnoženim primercima dela, a na kojima nije naznačeno ime autora, te se u tom slučaju traži da se naznači ime autora. Zakon propisuje da se tužba za uništenje i preinačenje predmeta kojima je izvršena povreda prava ne može tražiti u slučaju kada su upitanju građevinski realizovana dela arhitekture i kada su upitanju razdvojivi delovi predmeta kojim je izvršena povreda prava. Ovo pod uslovom da proizvodnja tih delova i njihovo stavljanje u promet nisu protivzakoniti. Tužilac u navedenom slučaju umesto zahteva za uništenje ili preinačenje predmeta kojima je izvršena povreda prava može zahtevati da mu se predaju ti predmeti. Navedena ograničenja zakonodavca su i logična budući da je upitanju očigledna nesrazmera između štete koju je pretrpeo tužilc i štete koja bi u konkretnom slučaju nastala za tuženog.

Tužbenim zahtevom može se tražiti uništenje ili preinačenje alata i opreme uz pomoć kojih su proizvedeni predmeti kojima je izvršena povreda prava, ukoliko je to neophodno za zaštitu prava. Ovaj tužbeni zahtev je prevashodno preventivnog karaktera i postavlja se u slučaju kada je već došlo do povrede prava, ali postoji bojazan da će se ponoviti povreda. Tada tužilac zahteva od suda da se unište predmeti kojima je tuženi učinio povredu.

Tužbenim zahtevom može se tražiti objavljivanje presude u sredstvima javnog informisanja o trošku tuženog. Ova vrsta tužbenog zahteva pruža specifičnu zaštitu, jer omogućava tužiocu da javnim objavljivanjem presude stekne određenu moralnu satisfakciju. Posebno je značajna kod povrede moralnih prava autora jer omogućava široj javnosti da se upozna sa stvarnim titularom određenog intelektualnog dobra.

Tužbenim zahtevom može se tražiti i nadoknada imovinske štete. Ovaj tužbeni zahtev podnosi se shodno osnovnim principima obligacionog prava o odgovornosti za štetu, a bazira se na opštem principu “ko drugome prouzrokuje štetu dužan je da je nadoknadi”. Osnovna pretpostavka za podnošenje ovog tužbenog zahteva je ta da je tužilac radnjama tuženog zaista pretrpeo štetu. Pored toga neophodno je da je tuženi kriv za nastanak štete i da postoji uzročno-posledična veza između štetnikove radnje i štete koja je nastala. S obzirom na to da je povreda prava intelektualne svojine specifična vrsta povreda, šteta se može zahtevati isključivo u novcu, jer je praktično nemoguće da se uspostavi restitucija prilikom ovakvih zahteva za nadoknadu štete. Problem koji se javlja u konkretnom slučaju odnosi se na način utvrđivanja visine materijalne štete koju je tužilac pretrpeo, te je u ovakvim slučajevima sudu ostavljeno da u svakom konkretnom slučaju izabere metod koji je odgovarajući i na taj način utvrdi visinu štete koju je tužilac pretrpeo.

Pored mogućnosti da traži nadoknadu nematerijalne štete Zakonom je predviđena i mogućnost da u slučaju ukolioko je povreda imovinskog prava učinjena namerno ili krajnjom nepažnjom, za tužioca da može, umesto naknade imovinske štete, zahtevati naknadu do trostrukog iznosa uobičajene naknade koju bi primio za konkretni oblik korišćenja predmeta zaštite, da je to korišćenje bilo zakonito. Smisao ovog instituta je da olakša način određivanja nadoknade materijalne štete kada je teško utvrditi visinu štete koju je pretrpeo tužilac. Licencna nadoknada je utvrđena u trostrukom iznosu, a iz razloga da se ne bi stavila u povoljniji položaj lica koja neovlašćeno iskorišćavaju predmete zaštite od onih koji to čine ovlašćeno.

Pored nadoknade materijalne štete autor, i interpretator imaju pravo na tužbu za naknadu neimovinske štete zbog povrede svojih moralnih prava. Moralna prava predstavljaju specifičnu vrstu prava koja se priznaju isključivo autoru i neograničenog su trajanja. Po pravilu su nenaslediva, neprenosiva, a o njihovoj zaštiti se nakon smrti autora staraju njegovi naslednici. U moralna prava autora spada pravo da bude označen za autora dela, odnosno  pravo paterniteta. Autor takođe ima pravo da na autorskom delu koje je stvorio bude naznačeno njegovo ime, odnosno pseudonim. Autor ima isključivo pravo da objavi svoje delo i da odredi način na koji će se ono objaviti. Do objavljivanja dela samo autor ima isključivo pravo da javno daje obaveštenja o sadržini dela ili da opisuje svoje delo. Autor ima isključivo pravo da štiti integritet svog dela, a naročito da se suprotstavlja izmenama svog dela od strane neovlašćenih lica, da se suprotstavlja javnom saopštavanju svog dela u izmenjenoj ili nepotpunoj formi i da daje dozvolu za preradu svog dela. Pored navedenog autor ima isključivo pravo da se suprotstavlja iskorišćavanju svog dela na način koji ugrožava ili može ugroziti njegovu čast ili ugled. U slučaju da dođe do navedenih povreda moralnih prava, autor odnosno njegovi naslednici mogu podneti tužbu radi nadoknade nematerijalne štete.

Rok za podnošenje tužbe za nadoknadu štete je pet godina od dana učinjenje štete, odnosno tri godine od dana saznanja za štetu i učinioca. Rok od tri godine predstavlja subjektivni rok, dok rok od pet godina predstavlja objektivni rok. Subjektivni rok teče unutar objektivnog roka, te nakon isteka objektivnog roka ne može se više tražiti pravo na nadoknadu štete, nezavisno od toga što je tužilac nakon proteka objektivnog roka saznao za štetu i učinioca.

Tužbeni zahtevi zbog povrede prava intelektualne svojine danas zauzimaju značajno mesto u sudskoj praksi. U razvijenim zemljama ovi tužbeni zahtevi su gotovo svakodnevni, a titularima prava intelektualne svojine se u sudskim postupcima na ime nadoknade štete dosuđuju i višemilionski iznosi.

Može se slobodno reći da svest u Srbiji vezano za povrede prava intelektualne svojine nije još uvek dovoljno razvijena, verovatno usled nedovoljne informisanosti, te se većina ovih povreda vrši usled neznanja o njihovoj zabranjenosti. Upravo zbog nedovoljnog znanja i informisanosti dešava se da se izvrši povreda prava intelektualne svojine. Ova povrede u praksi često vrše mala privredna društva usled želje da opstanu na tržištu, ne shvatajući težinu posledica koje date povrede mogu da proizvedu i iznosa nadoknade štete koje će biti u obavezi da snose.

 

Krivično-pravna zaštita prava intelektualne svojine

Važnost zaštite prava intelektualne svojine podignuta je i na nivo krivične odgovornosti, te pored građansko-pravne odgovornosti zakonodavac propisuje i krivičnopravnu odgovornost za povrede prava intelektualne svojine. Navedeno predstavlja još jedan odraz podizanja važnosti zaštite prava intelektualne svojine i razvijanja svesti kod ljudi o obavezi poštovanja prava intelektualne svojine. Pored novčanih kazni, propisane su i kazne zatvora za najteže povrede prava intelektualne svojine. Krivičnim zakonikom (Sl. glasnik RS, br. 85/2005…108/2014, dalje: „KZ“) povredama prava intelektualne svojine posvećena je posebna pažnja. U okviru odeljka krivična dela protiv intelektualne svojine propisano je čak pet krivičnih dela kojima je objekt zaštite intelektualna svojina. Međutim, gonjenje za ova krivična dela se uglavnom preduzima po predlogu oštećenog ili po privatnoj tužbi. Pored navedenog zakonodavac propisuje i obavezno oduzimanje predmeta kojima su krivična dela izvršena.

Krivično delo povrede moralnih prava autora i interpretatora

Gonjenje za ovo krivično delo se vrši po predlogu oštećenog ili po privatnoj tužbi. Radnja izvršenja krivičnog dela povrede moralnih prava autora i interpretatora se može izvršiti na nekoliko načina.

Zakonodavac propisuje da ovo krivično delo vrši onaj ko pod svojim imenom ili imenom drugog u celini ili delimično objavi, stavi u promet primerke tuđeg autorskog dela ili interpretacije, ili na drugi način javno saopšti tuđe autorsko delo ili interpretaciju. Propisana kazna je novčana kazna ili zatvor u trajanju do tri godine. Lakši oblik ovog dela postoji kada neko lice bez dozvole autora izmeni ili preradi tuđe autorsko delo ili izmeni tuđu snimljenu interpretaciju. Propisana kazna za ovaj oblik krivičnog dela je novčana kazna ili zatvor u trajanju do jedne godine.  Najlakši oblik ovog dela postoji kada lice stavlja u promet primerke tuđeg autorskog dela ili interpretacije na način kojim se vređa čast ili ugled autora ili izvođača. Propisana kazna za ovaj oblik krivičnog dela je novčana kazna ili zatvor u trajanju do šest meseci. Zakonodavac propisuje obavezno oduzimanje predmeta kojima je ovo krivično delo izvršeno.

Krivično delo neovlašćenog iskorišćavanja autorskog dela ili predmeta srodnog prava

 Radnja izvršenja ovog krivičnog dela se sastoji u neovlašćenom objavljivanju, snimanju, umnožavanju ili na drugi način javnom saopštavanju u celini ili delimično autorskog dela, interpretacije, fonograma, videograma, emisije, računarskog programa ili baze podataka. Propisana kazna je kazna zatvora u trajanju do  do tri godine.

Identična kazna propisana je i za lice koje stavi u promet ili u nameri stavljanja u promet drži neovlašćeno umnožene ili neovlašćeno stavljene u promet primerke autorskog dela, interpretacije, fonograma, videograma, emisije, računarskog programa ili baze podataka. Dakle, u konkretnom slučaju inkriminisano je i samo držanje autorskog dela ili srodnog prava. Teži oblik postoji kada je delo učinjeno u nameri pribavljanja imovinske koristi za sebe ili drugog, te je propisana kazna zatvora od šest meseci do pet godina. Ovo krivično delo čini i lice koje uveze, stavi u promet, proda, da u zakup, reklamira u cilju prodaje ili davanja u zakup ili drži u komercijalne svrhe uređaje ili sredstva čija je osnovna ili pretežna namena uklanjanje, zaobilaženje ili osujećivanje tehnoloških mera namenjenih sprečavanju povreda autorskih i srodnih prava, ili ko takve uređaje ili sredstva koristi u cilju povrede autorskog ili srodnog prava. Propisana kazna za ovaj oblik dela je novčana kazna ili kazna zatvora do tri godine. Zakonodavac propisuje obavezno oduzimanje predmeta kojima je ovo krivično delo izvršeno.

Krivično delo neovlašćeno ukidanje ili menjanje elektronske informacije o autorskom i srdonim pravima

Radnju izvršenja ovog krivičnog dela čini lice koje neovlašćeno ukloni ili izmeni elektronsku informaciju o autorskom ili srodnom pravu, ili stavi u promet, uveze, izveze, emituje ili na drugi način javno saopšti autorsko delo ili predmet srodnopravne zaštite sa kojeg je elektronska informacija o pravima neovlašćeno uklonjena ili izmenjena. Propisana kazna za ovo krivično delo je novčana kazna i zatvor u trajanju do tri godine.

Krivično delo povrede pronalazačkog prava

Ovo krivično delo vrši lice koje neovlašćeno proizvodi, uvozi, izvozi, nudi radi stavljanja u promet, stavlja u promet, skladišti ili koristi u privrednom prometu proizvod ili postupak zaštićen patentom. Propisana kazna je novčana kazna ili zatvor u trajanju do tri godine. Teži oblik ovog krivičnog dela postoji kada je pribavljena imovinska korist ili prouzrokovana šteta u iznosu koji prelazi milion dinara. U navedenom slučaju učinilac se kažnjava zatvorom od jedne do osam godina. Ovo krivično delo postoji i kada neko lice neovlašćeno objavi ili na drugi način učini dostupnim suštinu tuđeg prijavljenog pronalaska pre nego što je ovaj pronalazak objavljen na način utvrđen zakonom. Propisana kazna je novčana kazna ili zatvor u trajanju do dve godine. Poslednji oblik ovog krivičnog dela postoji kada neko lice  neovlašćeno podnese prijavu patenta ili u prijavi ne navede ili lažno navede pronalazača. Propisana kazna je zatvor od šest meseci do pet godina. Zakonodavac propisuje obavezno oduzuimanje i uništavanje predmeta kojima je delo učinjeno.

Krivično delo neovlašćenog korišćenja tuđeg dizajna

Zakonodavac propisuje da ovo krivično delo postoji kada neko na svom proizvodu u prometu neovlašćeno upotrebi, u celosti ili delimično, tuđi prijavljeni, odnosno zaštićeni dizajn proizvoda. Propisana kazna je novčana ili zatvor u trajanju do tri godine. Pored navedenog ovo krivično delo postoji i kada neko neovlašćeno objavi ili na drugi način učini dostupnim javnosti predmet prijave tuđeg dizajna pre nego što je objavljen na način utvrđen zakonom. Propisana kazna je  novčana kazna ili zatvor u trajanju do jedne godine. Zakonodavac i u ovom slučaju propisuje obavezno oduzimanje predmeta.

 

Privredni prestupi

Zakonom su propisane stroge novčane kazne za privredne prestupe koje predstavljaju kršenje prava intelektualne svojine. Zakonodavac pravi razliku između lakših i težih privrednih prestupa, te shodno tome propisuje i iznos novčanih kazni koje su privredni subjekti u obavezi da plate. Pored odgovornosti privrednih subjekata propisana je i odgovornost odgovornog lica, odnosno direktora, kao i odgovornost preduzetnika za kršenje Zakona.

U nastavku izlaganja ukazaćemo na teže privredne prestupe za koje je Zakonom propisana  novčana kazna u iznosu od 100.000 do 3.000.000 dinara za privredno društvo ili drugo pravno lice koje postupi suprotno navedenim odredbama. Pored pravnog lica za privreni prestup se kažnjava i odgovorno lice u pravnom licu i to novčanom kaznom od iznosu od 50.000 do 200.000 dinara. Za navedena ponašanja kažnjava se prekršajno preduzetnik i to novčanom kaznom u iznosu od 50.000 do 500.000 dinara. Zakonodavac propisuje da će predmeti izvršenja privrednih prestupa i predmeti koji su bili upotrebljeni za izvršenje privrednog prestupa oduzeti, a predmeti izvršenja privrednih prestupa biće i uništeni. Presuda kojom je učiniocu izrečena kazna za privredni prestup javno se objavljuje.

Za privredni prestup gorenavedenim kaznama kažnjava se:

Privredno društvo odnosno drugo pravno lice ukoliko neovlašćeno objavi, zabeleži, umnoži ili javno saopšti na bilo koji način, u celini ili delimično, autorsko delo, interpretaciju, fonogram, videogram, emisiju ili bazu podataka, ili stavi u promet ili da u zakup ili u komercijalne svrhe drži neovlašćeno umnožene ili neovlašćeno stavljene u promet primerke autorskog dela, interpretacije, fonograma, videograma, emisije ili baze podataka. U konkretnom slučaju zaštitu uživa autorsko delo. Kažnjava se svako neovlašćeno objavljivanje, zabeležavanje, javno saopštavanje, stvaljanje u promet ili davanje u zakup autorkog dela. Pored navedenog kažnjava se i samo držanje neovlašćeno umnoženih ili neovlašćeno stavljenih u promet primeraka dela. Zakonom je propisano da se kažnjava za privredni prestup privredno društvo koje u cilju pribavljanja imovinske koristi za sebe ili drugog protivpravno stavi u promet ili da u zakup primerke autorskog dela, za koje zna da su neovlašćeno objavljeni, zabeleženi ili umnoženi.

Kažnjava se za privredni prestup privredno društvo koje proizvede, uveze, stavi u promet, proda, da u zakup, reklamira u cilju prodaje ili davanja u zakup ili drži u komercijalne svrhe uređaje, proizvode, sastavne delove, računarske programe, koji su prevashodno konstruisani, proizvedeni ili prilagođeni da omoguće ili olakšaju zaobilaženje bilo koje efikasne tehnološke mere, ili koji nemaju drugu značajniju svrhu osim navedene. U konkretnom slučaju inkriminisano je proizvodnja, stavljanje u promet, reklamiranje, davanje u zakup kao i samo držanje uređaja koji su konstituisani radi zaobilaženja bilo koje efikasne tehnološke mere. Potrebno je da navedeni uređaji nemaju drugu značajniju svrhu osim ove. Za privredni prestup kažnjava se i ukoliko privredno društvo zaobilazi bilo koju efikasnu tehnološku meru ili pruža ili reklamira usluge kojima se to omogućava ili olakšava.

Kažnjava se privredno društvo ukoliko ukloni ili izmeni elektronsku informaciju o pravima, ili stavi u promet, uveze, emituje ili na drugi način javno saopšti autorsko delo ili predmet srodnopravne zaštite sa kojeg je elektronska informacija o pravima neovlašćeno uklonjena ili izmenjena, i pri tom zna ili ima osnova da zna da time podstiče, omogućuje, olakšava ili prikriva povredu autorskog prava ili srodnog prava. U konkretnom slučaju kažnava se za uklanjanje ili menjenje elektronske informacije o pravima. Pored toga kažnjava se i za javno saopštavanje autorskog dela sa koga je elektronska informacija o pravima neovlašćeno ukinuta. U pogledu subjekvnog elementa zahteva se da da to lice zna ili da ima osnova da zna da se time podstiče povreda autorskog prava.

Kažnjava se za privredni prestup pravno lice ukoliko u svojstvu vlasnika građevine izvrši određene izmene na građevini koja predstavlja materijalizovani primerak dela arhitekture, a preradu dela nije prvo ponudilo autoru dela. Shodno Zakonu ukoliko vlasnik građevine ima nameru da vrši određene izmene na građevini obavezan je da preradu dela prvo ponudi autoru, ukoliko je dostupan. Autor je dužan da se o ponudi vlasnika građevine izjasni u roku od 30 dana od dana prijema ponude. Međutim, autor arhitektonskog dela ne može da se protivi izmenama svog dela ako je potreba za izmenama dela proizašla iz okolnosti, kao što su sigurnosni ili tehnički razlozi.

Privredni prestup postoji ukoliko privredno drušrvo organizaciji ne dostavi ili ne dostavi u propisanom roku, podatke o nazivu predmeta zaštite, učestalosti i obimu iskorišćavanja, kao i o drugim okolnostima koje su relevantne za obračun i raspodelu naknade koja se prema tarifi plaća.

Navedeni privredni prestup odnosi se na pravo autora da zahteva deo nadokande od prodaje uređaja i sredstava koji su podobni za umnožavanje autorskih dela. Ovu nadoknadu autori dela mogu zahtevati kada se može očekivati da će primerci autorskog dela biti umnoženi za lične, odnosno nekomercijalne potrebe. Autoru nadoknadu u ovom slučaju plaćaju proizvođači i uvoznici tehničkih uređaja. U slučaju kada se umnožavanje primeraka dela vrši fotokopiranjem, autor ima pravo da potražuje nadoknadu od pravnog ili fizičkog lica koje vrši uslugu fotokopiranja uz nadoknadu. S obzirom na to da autori ne mogu samostalno ostvariti pravo na ovu nadoknadu oni nadoknadu ostvaruju putem organizacije za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava. Lica koja su obveznici plaćanja nadoknade dužna su da na zahtev organizacije za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava dostave informacije koje su od značaja za izračunavanje naknade. Informacije dobijene na ovaj način, organizacija može koristiti samo za obračunavanje naknade i ne sme ih koristiti u druge svrhe.

Zakonom je propisano da privredni prestup čini organizacija za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava, ukoliko obavlja poslove kolektivnog ostvarivanja autorskog, odnosno srodnih prava bez dozvole nadležnog organa.

 

Zaštita u upravno-pravnom postupku

 Zaštita prava intelektualne svojine vrši se i u upravno-pravnom postupku. Prvi nivo zaštite sprovodi se od strane carinskih organa. Carinski organi su prvi u nizu koji se susreću sa robom koja je nastala neovlašćenim umnožavanjem prava intelektualne svojine, te su isti već prilikom samog uvoza ovlašćeni da prekinu carinski postupak i da zadrže takvu robu. Na navedeni način sprečava se da takva roba bude uvezena u Republiku Srbiju. Nakon toga obaveštavaju se nadležni organi koji su zaduženi za zaštitu prava intelektualne svojine,  kako bi preduzeli dalje korake iz svoje nadležnosti.

Kako bi se efikasnije zaštitila prava intelektualne svojine donet je Zakon o posebnim ovlašćenjima radi efikasnije zaštite prava intelektualne svojine („Sl. glasnik RS“, br. 46/2006 i 104/2009). Navedenim Zakonom ustanovljena su pravila postupanja pojedinih inspekcijskih organa u vršenju inspekcijskog nadzora koji se sprovodi po službenoj dužnosti. Nadležni organ ima mogućnost, da ukoliiko prilikom vršenja inspekcijskog nadzora, utvrdi da je povređeno pravo intelektualne svojine, na licu mesta i po službenoj dužnosti privremeno oduzima svu zatečenu robu i izrekne meru privremene zabrane obavljanja delatnosti kojom se povređuje pravo intelektualne svojine. Akt o oduzimanju robe obavezno sadrži  i upozorenje licu od koga je roba privremeno oduzeta, da će ta roba biti konačno oduzeta i uništena, ukoliko se to lice, u roku od 15 dana od dana privremenog oduzimanja robe ne upusti u osporavanje razloga za oduzimanje robe.

Nadležni organ je ovlašćen da u ovim situacijama uzima uzorke predmetne robe radi ispitivanja postojanja povrede prava intelektualne svojine i da izvodi druge dokaze. Nakon toga nadležni organ podnosi prijavu nadležnom javnom tužiocu, odnosno prekršajnom organu, u zavisnosti od toga da li je upitanju privredni prestup ili prekršaj, a radi preduzimanja mera iz svoje nadležnosti. O preduzetim merama nadležni inspekcijski organ obaveštava nosioca prava, ukoliko mu je poznat njegov identitet, organ nadležan za zaštitu prava intelektualne svojine i druga zainteresovana lica.