Odgovornost direktora na osnovu zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma

Odgovornost direktora na osnovu zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma

Odgovornost direktora na osnovu zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma

Share on FacebookShare on LinkedInTweet about this on TwitterShare on Google+

Pranje novca i finansiranje terorizma predstavljaju globalne probleme koji utiču na ekonomsku, političku, bezbednosnu i socijalnu stabilnost zemlje. Prema podacima Međunarodnog monetarnog fonda ukupan obim pranja novca u svetu iznosi od dva do pet procenata ukupnog svetskog društvenog proizvoda. Zakonom o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma („Sl. glasnik RS“, br.20/2009…139/2014, dalje: „Zakon“) utvrđene su smernice koje se primenjuju u borbi protiv pranja novca i finansiranju terorizma. U borbi protiv pranja novaca i finasiranju terorizma neophodno je primeniti kako preventivne, tako i represivne mere. Preventivne mere imaju za cilj da spreče da dođe do pranja novca i finansiranja terorizma, a kroz upostavljene mehanizme koje su svi u obavezi da poštuju. Represivne mere imaju za cilj da kazne svako pranje novca i finansiranje terorizma i na taj način utiču kako na lica koja su izvršila pranje novca i finasiranje terorizma, tako i na potencijalne učinioce. Pranje novca predstavlja proces prikrivanja nezakonitog porekla novca ili imovine stečene kriminalitetom. Finansiranje terorizma predstavlja pokušaj ili obezbeđivanje ili prikupljanje sredstava u nameri da se koriste za izvršenje terorističkog akta od strane terorista ili od strane terorističkih organizacija. Shodno Nacionalnoj strategiji za borbu protiv pranja novca i finasiranje terorizma u cilju sprečavanja pranja novca i sprečavanja finasiranja terorizma neophodno je preduzeti niz mera, a posebno preventivnim i represivnim merama uticati na smanjenje kriminaliteta, implementirati u domaće zakonodavstvo međunarodne standarde, razviti sisteme saradnje i odgovornosti svih učesnika u borbi protiv pranja novca i finasiranja terorizma, unaprediti saradnju javnog i privatnog sektora i obezbediti transparentnost finansijskog sistema.
Obveznici u smislu Zakona su: banke, ovlašćeni menjači, društva za upravljanje investicionim fondovima, društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima, davaoci finansijskog lizinga, društva za osiguranje, lica koja se bave poštanskim saobraćajem, brokersko-dilerska društva, organizatori posebnih igara na sreću u igračnicama, priređivači igara na sreću koje se organizuju putem interneta, telefona ili na drugi način putem telekomunikacionih veza, preduzeća za reviziju, ovlašćeni revizori, institucije elektronskog novca, platne institucije.
Pored navedenog, obveznicima se smatraju i preduzetnici i pravna lica koja vrše posredovanje u prometu i zakupu nepokretnosti, pružanje računovodstvenih usluga, poresko savetovanje, posredovanje u sklapanju kreditnih poslova i davanju zajmova, faktoring i forfeting, davanje jemstava, pružanje usluga prenosa novca.
Radnje i mere koje se primenjuju za sprečavanje i otkrivanje pranja novca i finansiranja terorizma obavezno se preduzimaju pre, u toku i nakon vršenja transakcije ili uspostavljanja poslovnog odnosa.
Zakonodavac propisuje stroge novčane kazne za nepoštovanje odredbi ovog zakona, te predviđa odgovornost za privredni prestup i prekršaj. Pored ove odgovornosti nepoštovanje odredbi Zakona, ulazi i u domen krivičnog zakonodavstva.

 

ODGOVORNOST ZA PRIVREDNI PRESTUP

U okviru kaznenih odredbi Zakona propisana je odgovornost pravnog lica za privredni prestup. Zakonodavac pravi razliku između lakših i težih povreda Zakona, te shodno tome predviđa različite vrste privrednih prestupa. Za teže privredne prestupe propisana je novčana kazna u rasponu od 500.000,00 do 3.000.000,00 dinara dok je za lakše privredne prestupe propisana kazna u rasponu od 50.000,00 do 1.500.000,00 dinara. Pored odgovornosti pravnog lica za navedene privredne prestupe predviđena je i odgovornost odgovornog lica, te je za teže privredne prestupe propisa kazna za odgovorno lice u rasponu od 20.000,00 do 200.000,00 dinara, dok je za lakše privredne prestupe propisana kazna u rasponu od 10.000,00 do 100.000,00 dinara.
U nastavku izlaganja ćemo skrenuti pažnju na teže privredne prestupe koje propisuje Zakon.

Analiza rizika od pranja nivca i finasiranja terorizma

Obveznici u skladu sa Zakonom imaju obavezu da izrade analizu rizika od pranja novca i finasiranja terorizma, a u skladu sa smernicama koje donosi Uprava za sprečavanje pranja novca. Analiza rizika obavezno sadrži procenu rizika za svaku grupu ili vrstu stranke, procenu rizika poslovnog odnosa i usluge koju obveznik pruža u okviru svoje delatnosti ili transakcije. Na osnovu kriterijuma i smernica Uprave za sprečavanje pranja novca obveznik svrstava stranku, poslovni odnos ili uslugu u određenu grupu, a prema stepenu rizika za pranje novca, odnosno finasiranje terorizma. Nakon svrstavanja stranke u određenu grupu preduzimaju se mere za poznavanje i praćenje stranke. Ukoliko obveznik ne postupi po ovoj odredbi i ne izvrši analizu rizika u skladu sa Zakonom, odgovara za privredni prestup.

Radnje i mere poznavanja i praćenja stranke

Radnje i mere za poznavanje i praćenje stranke obveznik je u obavezi da vrši prilikom uspostavljanja poslovnog odnosa sa strankom, vršenja transakcije u iznosu od 15.000 evra, kada postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma i kada postoji sumnja u istinitost ili verodostojnost pribavljenih podataka o stranci i stvarnom vlasniku.
Kako bi se primenile radnje i mere za prepoznavanje i praćenje stranke neophodno je da obveznik najpre utvrdi i proveri identitet stranke i stvarnog vlasnika stranke, a na osnovu dokumenata, podataka ili informacija pribavljenih iz pouzdanih i verodostojnih izvora. Pored navedenog obveznik je u obavezi da pribavi informacije o svrsi i nameni poslovnog odnosa ili transakcije i da redovno prati poslovanje i proverava usklađenost aktivnosti stranke sa prirodom poslovnog odnosa. Obaveza provere identitea stranke važi i prilikom provere identiteta korisnika polise životnog osiguranja, podataka o nalogodavcu elektronskog transfera, provere identiteta punomoćnika stranke koja je fizičko lice, provere identiteta stranke koja je pravno lice, identiteta ogranka pravnog lica preko koga strano pravno lice posluje, provere identiteta zakonskog zastupnika, prokuriste i punomoćnika.
Ukoliko obveznik ne proveri identitet stranke na način predviđen Zakonom odgovara za odgovara za privredni prestup.

Zabrana poveravanja

Zakonom je ustanovljena zabrana poveravanja vršenja pojedinih radnji i mera poznavanja i praćenja stranke trećem licu. Obveznik ne sme da poveri vršenje pojedinih radnji i mera poznavanja i praćenja stranke trećem licu, ako je upitanju stranka koja je of-šor pravno lice ili anonimno društvo. Of šor pravno lice je strano pravno lice koje ne obavlja ili ne sme da obavlja proizvodnu ili trgovinsku delatnost u državi u kojoj je registrovano. Pored navedenog obveznik ne sme da poveri vršenje pojedinih radnji i mera poznavanja i praćenja stranke trećem licu iz države koje se nalaze na listi država koje ne primenjuju standarde u oblasti sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma.
Ukoliko obveznik ne postupi po navedenim obavezama odredbi odgovara za privredni prestup.

Zabrana uspostavljanja poslovnog odnosa

Radnje i mere koje obveznik preduzima u cilju poznavanja i praćenja stranke se mogu poveriti trećem licu. Trećim licem u smislu Zakona se smatraju banke, ovlašćeni menjači, društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima, brokersko-dilerska društva i društvo za osiguranje koje ima dozvolu za obavljanje poslova životnog osiguranja.
Obveznik ne sme uspostaviti poslovni odnos ako je radnje i mere poznavanja i praćenja stranke izvršilo lice koje se ne smatra trećim licem u smislu Zakona. Pored toga poslovni odnos ne može biti uspostavljen ukoliko je treće lice utvrdilo i proverilo identitet stranke bez njenog prisustva, kao i ako treće lice nije prethodno dobilo kopije identifikacionih isprava i druge dokumentacije o stranci. Ukoliko se poslovni odnos uspostavi suprotno ovim zabranama isto predstavlja privredni prestup i povlaći novčanu odgovornost pravnog lica.

Nevršenje pojačanih radnji i mera za poznavanje i praćenje stranke

Izuzev opštih radnji i mera poznavanja i praćenja stranke koje se vrše u skladu sa Zakonom u pojedinim slučajevima ustanovljenim Zakonom preduzimaju se i posebni oblici mera poznavanja i praćenja stranke. Posebni oblici mera poznavanja i praćenja stanke obuhvataju pojačane radnje i mere i pojednostavljene radnje i mere.
Pojačane radnje i mere ustvari podrazumevaju da pored regularnih radnji koje se vrše prilikom poznavanja i praćenja stranke obveznik primenjuje i niz dodatnih mera. Pojačane radnje i mere se obavezno primenjuju u sledećim slučajevima:
1) kod uspostavljanja loro korespodentskog odnosa sa bankom ili drugom sličnom institucijom koja ima sedište u stranoj državi koja nije na listi država koje primenjuju međunarodne standarde u oblasti sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma, a koji su na nivou standarda Evropske unije ili viši. Listu država koje promenjuju standarde u oblasti sprečavanja pranja novca i finasiranja terprizma, utvrđuje ministar, a na predlog Uprave i na osnovu podataka međunarodnih organizacija. Loro korespodentski odnos ustvari predstavlja odnos između domaće i strane banke ili druge slične institucije, a koji nastaje otvaranjem računa strane banke ili druge slične institucije kod domaće banke, a u cilju vršenja poslova međunarodnog platnog prometa.
2) kod uspostavljanja poslovnog odnosa ili vršenja transakcijam, sa strankom koja je strani funkcioner, čiji iznos prelazi 15.000,00 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan transakcije.
3) kada stranka nije fizički prisutna pri utvrđivanju i proveri identiteta.
4) Kada u skladu sa Analizom rizika koju je izradio proceni da zbog prirode poslovnog odnosa, oblika i načina vršenja transakcije, poslovnog profila stranke, odnosno drugih okolnosti povezanih sa strankom postoji ili bi mogao postojati visok stepen rizika za pranje novca ili finansiranje terorizma.
Pored navedenog obveznik je dužan da obrati naročitu pažnju na rizik od pranja novca ili finansiranja terorizma koji proizlazi iz primene novih tehnoloških dostignuća koja omogućavaju anonimnost stranke (npr. elektronsko bankarstvo, upotreba bankomata, telefonsko bankarstvo i dr.). Obveznik je dužan da i da obrati naročitu pažnju na transakcije koje karakterišu složenost i neuobičajeno visoki iznos, neuobičajeni način izvršenja, vrednost ili povezanost transakcija koje nemaju ekonomski ili pravno osnovanu namenu, odnosno nisu usaglašene ili su u nesrazmeri sa uobičajenim, odnosno očekivanim poslovanjem stranke. Drugačije rečeno obveznik je u obavezi da obrati pažnju na sve one elemente koji su neuobičajeni za datu transakciju i koji pobuđuju osnovanu sumnju da se u konkretnom slučaju radi o pranju novca, odnosno finansiranju terorizma. Obveznik je dužan da utvrdi osnov i svrhu transakcija i da o tome sačini službenu belešku u pismenoj formi. Službenu belešku obveznik čuva u skladu sa zakonom.
U slučaju nepostupanja obveznika po ovim odredbama isto predstavlja privredni prestup, za koji se kažnjava novčano.

Vršenje pojednostavljenih radnji i mera suprotno odredbama Zakona

Pojednostavljene radnje i mere poznavanja i praćenja stranke podrazumevaju da obveznik nije u obavezi da vrši sve neophodne radnje poznavanja i praćenja stranke, već je dovoljno da pribavi dokumentaciju koju u ovim slučajevima propisuje zakonodavac. Zakonodavac propisuje posebnu dokumentaciju prilikom uspostavljanja poslovnog odnosa i prilikom vršenja transakcije. Dokumentacija se podnosi u originalu ili overenoj kopiji i ne može biti starija od tri meseca. Obveznik može da vrši pojednostavljene mere prilikom uspostavljanja poslovnog odnosa sa strankom kao i prilikom vršenja transakcije u iznosu do 15.000,00 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan plaćanja. Pojednostavljene radnje i mere se ne mogu primenjivati ako u vezi sa strankom ili transakcijom postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma.
Pojednostavljene radnje i mere se primenjuju i u slučaju kada su stranke:
1) banke, ovlašćeni menjači, društva za upravljanje investicionim fondovima, društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima, davaoci finansijskog lizinga, društva za osiguranje, lica koja se bave poštanskim saobraćajem, brokersko-dilerska društva kao i ako su navedeni obveznici iz strane države koja je na listi država koje primenjuju međunarodne standarde u oblasti sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma koji su na nivou standarda Evropske unije
2) državni organ, organ autonomne pokrajine, organ jedinice lokalne samouprave, javna agencija, javna služba, javni fond, javni zavod ili komora;
3) privredno društvo čije su izdate hartije od vrednosti uključene na organizovano tržište hartija od vrednosti koje se nalazi u Republici Srbiji ili državi u kojoj se primenjuju međunarodni standardi na nivou standarda Evropske unije ili viši, a koji se odnose na podnošenje izveštaja i dostavljanje podataka nadležnom regulatornom telu;
4) lice za koje je u skladu sa Analizom rizika utvrđeno da postoji nizak stepen rizika za pranje novca ili finansiranje terorizma.
U slučaju nepostupanja obveznika po ovim odredbama isto predstavlja privredni prestup, za koji se kažnjava novčano.

Zabrana otvaranja anonimnih računa uspostavljanja poslovnog odnosa sa kvazi bankama i ograničenja gotovinskog poslovanja

Zakonodavac propisuje zabranu otvaranja i izdavanja anonimnih računa, štednih knjižica odnosno vršenje drugih usluga koje posredno ili neposredno omogućavaju prikrivanje identiteta stranke.
Pored navedenog zakonodavac propisuje i zabranu uspostavljanja i nastavljanja korespodentskih odnosa sa bankom koja posluje ili koja bi mogla poslovati kao kvazi banka ili sa drugom sličnom institucijom za koju se osnovano može pretpostaviti da bi mogla dozvoliti korišćenje svojih računa kvazi banci.
Zakonom je uspostavljena i zabrana za lice koje prodaje robu ili vrši uslugu u Republici Srbiji da ne sme od stranke ili trećeg lica da primi gotov novac za njihovo plaćanje u iznosu od 15.000 evra ili više u dinarskoj protivvrednosti. Navedena ograničenja važe i u slučaju ako se plaćanje robe i usluge vrši u više međusobno povezanih gotovinskih transakcija u ukupnom iznosu od 15.000 evra ili više u dinarskoj protivvrednosti.
U slučaju nepostupanja obveznika po ovim odredbama isto predstavlja privredni prestup, za koji se kažnjava novčano.

Obaveza obaveštavanja Uprave

Nadzor nad primenom Zakona vrši Uprava. Uprava se obrazuje kao organ uprave u sastavu ministarstva finansija. Kako bi se Zakon što efikasnije primenjivao obveznici su dužni da izveštavaju Upravu o svim indicijama koje ukazuju da može da dođe do pranja novca, odnosno finansiranja terorizma. Obveznik je dužan da Upravi dostavi podatke o evidencijama stranaka i poslovnim transakcijama kao i o svakoj gotovinskoj transakciji u iznosu od 15.000 evra ili više u dinarskoj protivvrednosti. Obveznik je dužan da Upravu o navedenoj transakciji obavesti odmah kada je izvršena, a najkasnije u roku od tri dana od dana izvršenja transakcije. Obveznik je takođe dužan da Upravi dostavi podatke uvek kada u vezi sa transakcijom ili strankom postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma. Ova obaveza važi pre izvršenja transakcije, pri čemu je obveznik u obavezi da u izveštaju navede rok kada transakcija treba da se izvrši.
U cilju sprečavanja pranja novca i finasiranja terorizma ustanovljena je i obaveza za preduzeće za reviziju, ovlašćenog revizora i pravno ili fizičko lice koje pruža računovodstvene usluge ili usluge poreskog savetovanja. Navedeni obveznici su dužni da u slučaju kada stranka od njih traži savet u vezi sa pranjem novca ili finansiranjem terorizma, o tome odmah obaveste Upravu, a najkasnije u roku od tri dana od dana kada je stranka tražila savet. Nepostupanje obveznika po navedenim odredbama povlači odgovornost za privredni prestup.

Obaveza dostavljanja Upravi podataka, informacije i dokumentacije

Kako je već navedno nadzor nad primenom Zakona vrši Uprava koja je ovlešćena da preduzima određene radnje i mere kako bi se sprečilo kršenje Zakona. Uprava je ovlašćena da u situaciji kada posumnja da u vezi sa određenim transakcijama ili licima postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma zahteva od obveznika podatke iz evidencija koje su u obavezi da vode obveznici, o novcu i imovini stranke kod obveznika, o prometu novca ili imovine stranke kod obveznika, o drugim poslovnim odnosima stranke uspostavljenim kod obveznika, kao i druge podatke i informacije potrebne za otkrivanje ili dokazivanje pranja novca ili finansiranja terorizma. Uprava je ovlašćena da zahteva podatke o licima koja su učestvovala ili sarađivala u transakcijama ili poslovima lica za koje postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma.
Obveznik je dužan da Upravi na njen zahtev dostavi tražene podatke i svu neophodnu dokumentaciju, a najkasnije u roku od osam dana od dana prijema zahteva, ili omogući Upravi direktan elektronski pristup tim podacima, informacijama ili dokumentaciji, bez naknade. Uprava može u zahtevu odrediti i kraći rok za dostavljanje podataka ako je to neophodno radi donošenja odluke o privremenom obustavljanju izvršenja transakcije ili u drugim hitnim slučajevima.
Ukoliko obveznik ne dostavi Upravi neophodne podatke na način i u rokovima određenim Zakonom, isto predstavlja privredni prestup.

Nepostupanje po obavezi obustave izvršenja transakcije po nalogu Uprave ili se ne pridržava naloga Uprave koje se odnose na transakciju

Uprava je ovlašćena da izda pismeni nalog obvezniku kojim se privremeno obustavlja izvršenje transakcije u slučaju da oceni da u vezi sa transakcijom ili licem koje obavlja transakciju postoji osnovana sumnja da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma. O navedenom Uprava obaveštava nadležne organe radi preduzimanja mera iz njihove nadležnosti. Direktor Uprave ili lice koje on ovlasti može, u hitnim slučajevima, usmeno izdati nalog kojim se privremeno obustavlja izvršenje transakcije. Ovaj nalog se mora dostaviti uz pismenoj formi najkasnije sledećeg radnog dana. Privremeno obustavljena transakcija može da traje najduže do 72 časa od momenta privremenog obustavljanja. Obveznik je u ovom periodu dužan da se pridržava naloga Uprave koji se odnose na tu transakciju ili na lice koje vrši tu transakciju, kao i da bez odlaganja preduzmu mere iz svoje nadležnosti koje se odnose na tu transakciju i o tome odmah obaveste Upravu. Uprava je dužna da u roku od 72 časa od momenta obustavljene transakcije utvrdi da li postoji osnovana sumnja da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma. Ukoliko Uprava nađe da nema elemenata za osnovanu sumnju dužna je da obavesti obveznika da može da izvrši transakciju. Ukoliko uprava ne obavesti obveznika da može da izvrši transakciju smatra se da je obvezniku dozvoljeno da izvrši transakciju. Ukoliko obveznik ne postupa u skladu sa navedenim obavezama čini privredni prestup.

Obaveza postupanja po nalogu Uprave za praćenje finasijskog poslovanja stranke

U određenim situacijama Uprava može da oceni da u vezi sa određenim transakcijama ili licima postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma. Tada je Uprava ovlašćena da obvezniku izda pismeni nalog kojim ga obavezuje da prati sve transakcije ili poslove tih lica koji se vrše kod obveznika. Ovaj nalog Uprava može izdati i u odnosu na lica koja su učestvovala ili sarađivala u transakcijama ili poslovima lica za koje postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma. Obveznik je dužan da o svakoj transakciji ili poslu obaveštava Upravu u rokovima koji su određeni u nalogu. Navedena mera traje tri meseca od dana izdavanja naloga. Ova mera može se produžavati na po mesec dana, a najduže šest meseci od dana izdavanja naloga. Ukoliko obveznik ne postupa u skladu sa navedenim obavezama čini privredni prestup.

Imenovanje ovlašćenog lica i njegovog zamenika

Zakonodavac je ustanovio obavezu za obveznike da u cilju sprečavanja pranja novca i finasiranja terorizma imenuju ovlašćeno lice i njegovog zamenika. Ovlašćeno lice je dužno da u cilju sprovođenja ovog zakona vrši pojedine radnje i mere za sprečavanje i otkrivanje pranja novca i finansiranja terorizma. Ovlašćeno lice i njegov zamenik obavezno moraju da ispunjavaju kriterijume koji su određeni zakonom. U slučaju da obveznik ne imenuje ovlašćeno lice i njegovog zamenika ili mu ne obezbedi poslove i uslove za rad isto predstavlja privredni prestup.

Zabrana dojavljivanja

Zakonodavac propisuje obavezu čuvanja poverljivih podataka, a kako bi se sprečilo da određene informacije dospeju u javnost i na taj način se ugroze radnje koje preduzima Uprava u cilju sprečavanja pranja i finansiranja terorizma. Kao posebna zabrana u okviru obaveze čuvanja poverljivih informacija propisana je zabrana dojavljivanja. Zabrana dojavljivanja se odnosi na obveznike, advokate i njihove zaposlene, uključujući i članove upravnog, nadzornog i drugog organa upravljanja, kao i druga lica kojima su dostupni podaci koji se ne smeju otkriti stranci ili trećem licu. Navedeni podaci se prevashodno odnose na podatke koji su dostavljeni ili su u postupku dostavljanja Upravi, a koji obuhvataju informacije i dokumentacija o stranci ili o transakciji za koje postoji sumnja da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma. Pored navdenog zabranjeno je i otkriti podatke da je Uprava izdala nalog za privremeno obustavljanje izvršenja transakcije, kao i da je protiv stranke ili trećeg lica pokrenut ili bi mogao biti pokrenut postupak u vezi sa pranjem novca ili finansiranjem terorizma. Navedena zabrana se ne odnosi na podatke, informacije i dokumentaciju koju u skladu sa ovim zakonom prikuplja i vodi obveznik ili advokat, a koji su potrebni za utvrđivanje činjenica u krivičnom postupku. Zabrana se ne odnosi i na podatke koji se prikupljaju u postupku nadzora nad primenom odredaba Zakona i na podatke u slučaju kada advokat, preduzeće za reviziju, pravno ili fizičko lice koje pruža računovodstvene usluge ili usluge poreskog savetovanja pokuša da odvrati stranku od nezakonite delatnosti.

Obaveza korišćenja podataka u skladu sa njihovom namenom i čuvanja podataka i obaveza vođenja evdencije

Zakonodavac propisuje obavezu za Upravu, druge nadležne državne organe, imaoce javnih ovlašćenja, obveznike, advokate i njihove zaposlene da mogu podatke, informacije i dokumentaciju koja je pribavljena na osnovu Zakona koristiti isključivo za namene koje su određene zakonom.
Pored navedenog Zakonodavac propisuje obavezu za Obveznike i advokate da podatke i dokumentaciju u vezi sa strankom, uspostavljenim poslovnim odnosom sa strankom i izvršenom transakcijom, koje su pribavljene u skladu sa Zakonom, čuvaju najmanje 10 godina od dana okončanja poslovnog odnosa, odnosno izvršene transakcije.
Zakonodavac propisuje obavezu za obveznike da vode evidenciju o strankama, poslovnim odnosima, transakcijama i obaveštenjima koje su obveznici u obavezi da dostave Upravi.
Nepostupanje po odredbama Zakona predstavlja privredni prestup.

 

KRIVIČNA ODGOVORNOST

Kako je već navedeno u poslednje vreme postoji pojačan interes međunarodne zajednice za suzbijanje pranja novca i finasiranje terorizma. Zakonom je predviđen niz privrednih prestupa kojim se kažnjava pravno lice, odnosno odgovorno lice za nepostupanje po odredbama Zakona. Međutim, imajući u vidu složenost problema koje pranje novca i finansiranje terorizma stvara na globalnom nivou, u konkretnom slučaju nije dovoljno reagovati samo novčanim kažnjavanjem, već je potrebno preduzeti i teže respresivne mere koje spadaju u domen krivičnog zakonodavstva. Pored novčane kazne, neophodno je primeniti i kaznu zatvora za učinioce ovih dela, a kako bi se strogim represivnim merama uticalo na učinioce. Represija u velikom broju slučajeva znači i prevenciju, jer se propisivanjem strogih novčanih kazni za učinioce navedenih dela, utiče i na potencijalne učinioce, a koji će kada odlučuju da li će izvršiti ova krivična dela sigurno uzeti u obzir i stroge kazne koje zakonodavac prpisuje i odlučiti da li im se izvršenje ovih dela „isplati“.
Krivičnim zakonikom („Sl. glasnik RS“, br. 85/2005…108/2014, dalje: „KZ“ ) su kao posebna krivična dela propisana krivična dela pranje novca iz člana 231 KZ-a i krivično delo finasiranje terorizma iz člana 393 KZ-a.

Pranje novca

Biće krivičnog dela pranja novca propisano članom 231 KZ-a glasi:
„Ko izvrši konverziju ili prenos imovine, sa znanjem da ta imovina potiče od krivičnog dela, u nameri da se prikrije ili lažno prikaže nezakonito poreklo imovine, ili prikrije ili lažno prikaže činjenice o imovini sa znanjem da ta imovina potiče od krivičnog dela, ili stekne, drži ili koristi imovinu sa znanjem, u trenutku prijema, da ta imovina potiče od krivičnog dela
kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina i novčanom kaznom.“
Radnja izvršenja krivičnog dela se može shvatiti kroz tri oblika. Prvi je konverzija ili prenos imovine, drugi prikrivanje ili lažno prikazivanje činjenica i treći sticanje, držanje i korišćenje imovine. Objekat radnje je imovina koja proističe iz krivičnog dela. Pojam imovine treba shvatiti u najširem smislu, kao i pojam krivičnog dela. Imovina obuhvata novac, pokretne i nepokretne stvari, druga prava, dok krivično delo može biti bilo koje krivično delo. Važno je da je upitanju imovina koja je stečena izvršenjem krivičnog dela. Na subjektivnom planu potrebno je i da postoji znanje učinioca da navedena imovina potiče od krivičnog dela. Učiniliac ovog krivičnog dela može biti bilo koje lice koje je izvršilo jednu od navedenih radnji sa znanjem da imovina proističe iz krivičnog dela, pri čemu ono samo nije izršilac krivičnog dela iz koga je stečena imovina. Zakonodavac kao poseban oblik ovog krivičnog dela navodi i odgovornost lica koje je učinilo krivično delo, a sa imovinom koju je samo pribavilo izvršenjem krivičnog dela.
Pored osnovnog oblika postoje i dva teža oblika, pa je predviđeno da ukoliko iznos novca ili imovine prelazi milion i petsto hiljada dinara učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do deset godina i novčanom kaznom. Teži oblik postoji i ukoliko je krivično delo izvršeno od strane grupe te je propisana kazna od dve do dvanaest godina zatvora i novčana kazna.
Zakonodavac izričito predviđa da se ovo krivično delo pored umišljaja može izvršiti i iz nehata. Zakonodavac propisuje da postoji i odgovornost lica koje je učinilo krivično delo pri čemu nije znalo da je imovina nastala izvršenjem krivičnog dela, ali je s obzirom na svoja lična svojstva mogao i bio dužan da zna da novac ili imovina predstavljaju prihod ostvaren krivičnim delom. Takvo lice će se kazniti zatvorom do tri godine.
Zakonom je izričito pripisana i odgovornost odgovornog lica u pravnom licu koje učini delo ako je znalo, odnosno moglo i bilo dužno da zna da novac ili imovina predstavljaju prihod ostvaren krivičnim delom. Odgovorno lice u pravnom licu se kažnjava kaznama koje su gorenavedene.
Važno je napomenuti da ovo krivično delo spada u grupu krivičnih dela koje su izvršene iz koristoljublja i prema tome se pored kazne zatvora obavezno izriče i novčana kazna. Dakle, kazna zatvora i novčana kazna se izriču kumulativno.
Zakonodavac propisuje i obaveznu meru oduzimanje predmeta, te propisuje da će se sav novac kao i imovina stečena izvršenjem krivičnog dela obavezno oduzeti.

Finansiranje terorizma

Biće krivičnog dela finasiranje terorizma propisano članom 393 KZ-a glasi:
„Ko neposredno ili posredno daje ili prikuplja sredstva sa ciljem da se ona koriste ili znajući da će se koristiti, u potpunosti ili delimično, u svrhu izvršenja krivičnih dela iz čl. 391. do 392. ovog zakonika ili za finansiranje lica, grupe ili organizovane kriminalne grupe koji imaju za cilj vršenje tih dela kazniće se zatvorom od jedne do deset godina.“
Radnja izvršenja se može shvatiti kroz dva oblika. Prvi je davanje i prikupljanje sredstava u cilju da se koriste za izvršenje krivičnih dela koje spadaju u grupu krivičnih dela terorizma, a drugi finasiranje grupe ili organizovane kriminalne grupe koje imaju za cilj vršenje terorističkih krivičnih dela. U grupu ovih krivičnih dela spadaju terorizam, javno podsticanje na vršenje terorističkih dela, obučavanje za vršenje terorističkih dela, upotreba smrtonosne naprave, uništenje i oštećenje nuklearnog objekta i ugrožavanje lica pod međunarodnom zaštitom. Učinilac može biti svako lice koje finasira izvršenje navedenih krivičnih dela, odnosno grupu ili organizovanu kriminalnu grupu. Na subjektivnom planu potrebno je da postoji svest i zananje da se novac koristi za izvršenje terorističkih krivičnih dela, odnosno finansiranje grupe ili organizovane kriminalne grupe koja vrši ova dela.
Zakonodavac propusuje da će se novac kojim je finasirano izvršenje krivičnih dela, odnosno grupa ili organizovana kriminalna grupa oduzeti.