Komentar novog zakona o žigovima 2020

KOMENTAR NOVOG ZAKONA O ŽIGOVIMA 2020

advokatska kancelarija „Cvjetićanin & partneri“

Narodna skupština je 24.01.2020. godine usvojila novi Zakon o žigovima (“Sl. glasnik RS”, br. 6/2020), koji se primenjuje od februara meseca 2020. godine. Stupanjem na snag novog zakona prestao je da važi Zakon o žigovima iz 2009. godine. Ovim zakonom Republika Srbija je ovu oblast uskladila sa zakonodavstvom Evropske unije, a isti sadrži značajnije izmene i dopune ranije važećih odredaba, te omogućava efikasniju primenu u praksi.

U daljem tekstu će biti izložene značajnije novine i izmene koje novi Zakon o žigovima sadrži.

Jednu od najznačajnijih novina jeste više da znak koji se štiti žigom više ne mora da biti predstavljen grafički. Sada je propisano da se znak koji se štiti žigom može sastojati od bilo kakvih znakova, posebno od reči, uključujući lična imena, ili od crteža, slova, brojeva, boja, trodimenzionalnih oblika, oblika robe ili njenog pakovanja, kombinacija tih znakova ili zvukova. Ova izmena zapravo prati razvoj modernih tehnologija, te se napušta zastarelo rešenje da znak mora biti grafički predstavljen. Naravno, uslovi koji moraju biti ispunjeni da bi se takav znak štitio žigom jeste „da bude podoban za razlikovanje u prometu robe, odnosno usluga jednog fizičkog ili pravnog lica od robe, odnosno usluga drugog fizičkog ili pravnog lica i da može biti prikazan u Registru žigova na način koji omogućava nadležnim organima i javnosti jasno i precizno utvrđivanje predmeta zaštite.“

NOVA KLASIFIKACIJA RAZLOGA ZA ODBIJANJE ŽIGA

Ranije predviđeni razlozi za odbijanje žiga sada su klasifikovani u apsolutne i relativne razloge za odbijanje žiga i taksativno navedeni. Ovi razlozi se proveravaju po službenoj dužnosti, s tim što relativne razloge može isticati u prigovoru nosilac ranijeg prava. Zakon sada propisuje posebne razloge za odbijanje zaštite po osnovu prigovora i to:

• Po osnovu prigovora privrednog društva koje je upisano u registar pre datuma podnošenja prijave za priznanje žiga u odnosu na koju se podnosi prigovor, ili pre datuma prava prvenstva te prijave, neće se registrovati žig ako je naziv privrednog društva ili njegov bitan deo istovetan ili sličan znaku iz prijave, a roba ili usluge koji su predmet delatnosti tog privrednog društva istovetni su ili slični onima iz prijave žiga i koriste se u prometu, osim ako je podnosilac prijave za priznanje žiga u trenutku podnošenja prijave imao privredno društvo sa istovetnim ili sličnim nazivom.

• Po osnovu prigovora nosioca prava žigom se ne može zaštititi znak za koji je podneo prijavu trgovački zastupnik ili punomoćnik podnosioca na svoje lično ime, bez njegovog odobrenja, osim ako ne opravda svoj postupak.

Pravna zaštita žigova ostvaruje se u upravnom postupku koji vodi Zavod za zaštitu intelektualne svojine. Novina je da su odluke Zavoda konačne i da se protiv njih može voditi upravni spor, za razliku od ranijeg rešenja koje je predviđalo mogućnost podnošenja žalbe Vladi u roku od 15 dana od dana prijema odluke, a tek se protiv odluke Vlade o žalbi u roku od 30 dana od dana prijema odluke mogao pokenuti upravni spor. Ovo rešenje je od značaja zbog efikasnosti postupka i unapređenja pravne sigurnosti.

Zavod za intelektualnu svojinu više ne vodi odvojene registre prijava i žigova, već samo registar žigova koji se vodi u elektronskom obliku i koji je dostupan javnosti, te ovo rešenje doprinosi transparentnosti u radu ovog upravnog organa.

Još jedna od novina jeste dodatni izuzetak od pravila da se prijave ispituju po redosledu određenom datumom njihovog donošenja, jeste da će se prijava rešavati po hitnom postupku ako je podnet zahtev za međunarodno registrovanje žiga, ukoliko se na njega primenjuje Madridski aranžman. Ovo je inače bila dosadašnja praksa Zavoda, a sada predstavlja i zakonsko rešenje.

Što se tiče urednosti prijave, ukoliko neurednu prijavu podnosilac ne otkloni u ostavljenom roku, Zavod rešenjem odbacuje prijavu. Međutim, uz plaćanje propisane takse, podnosilac prijave može podneti predlog za vraćanje u pređašnje stanje u roku od tri meseca od dana prijema rešenja o odbacivanju.

U slučaju da podnosilac prijave od iste odustane, Zavod donosi rešenje o obustavi postupka. Međutim, ako je podnosilac prijave tokom postupka po prigovoru odustao od zaštite za robu ili usluge koji su predmet prigovora, nadležni organ obaveštava o tome podnosioca prigovora i poziva ga da se u roku od 15 dana od dana prijema obaveštenja izjasni da li ostaje pri prigovoru.

Što se tiče razdvajanja prijave i dalje važi odredba da se prijava za priznanje žiga u kojoj je navedeno više vrsta roba, odnosno usluga može po zahtevu podnosioca prijave do upisa žiga u Registar žigova, razdvojiti na dve ili više prijava tako što će se razdvojiti spisak robe, odnosno usluga. Novinu u ovom delu predstavlja odredba koja propisuje da se prijava ne može razdvojiti u dva slučaja i to:

• ako se u slučaju podnetog prigovora, razdvajanjem prijave razdvajaju i roba ili usluge za koje je podnet prigovor, na takav način da bi prigovor obuhvatio dve ili više izdvojenih prijava, do konačnosti rešenja o prigovoru;

• tokom roka za prigovor.

Novim Zakonom o žigovima detaljnije se regulišu odredbe koje se odnose na kolektivni žig i žig garancije. Novina je da prilikom ispitivanja uslova za priznanje kolektivnog žiga nadležni organ posebno ispituje da li postoji verovatnoća dovođenja u zabludu učesnika u prometu u pogledu karaktera ili značenja znaka, posebno ako postoji verovatnoća da bude shvaćen kao individualni žig ili žig garancije, a ne kao kolektivni žig. Međutim, prijava za priznanje kolektivnog žiga i žiga garancije neće biti odbijena ako podnosilac prijave izmenom opšteg akta o kolektivnom žigu, odnosno o žigu garancije, otkloni smetnje.

Značajnu novinu Zakona predstavlja objavljivanje prijave u službenom glasilu, ukoliko je ista uredna i ne postoje razlozi za njeno odbijanje. Ukoliko je prijava za priznanje žiga odbijena za pojedine robe, odnosno usluge, podaci iz prijave u odnosu na robu, odnosno usluge za koje se zaštita može odobriti, objavljuju se nakon konačnosti tog rešenja.

Jedna od najznačajnijih novina, ako je i najznačajnija jeste uvođenje instuta prigovora koji ranije zakon nije poznavao. U ovom tesktu smo do sada spomenuli prigovor na više mesta i njegovu primenu, a ovde ćemo detaljnije objasniti sam institut i njegov domašaj.

Nosilac ranijeg prava može uložiti prigovor u roku od tri meseca od datuma objave prijave u službenom glasilu, koji se može zasnivati samo na relativnim i posebnim razlozima za odbijanje prijave za priznanje žiga, u odnosu na deo ili na svu robu ili usluge iz prijave. Međutim, ako u trenutku objave prijave protiv ranijeg žiga na kome se zasniva prigovor teče postupak za prestanak zbog nekorišćenja ili postupak za oglašavanje žiga ništavim, Zavod zastaje sa postupkom po prigovoru do konačnosti rešenja iz ranije pokrenutih postupaka za prestanak ili oglašavanje žiga ništavim. Rok od tri meseca koliko je propisano za ulaganje prigovora se ne može produžiti, ali je moguće izvršiti dopunu prigovora i nakon proteka roka, ukoliko se odnose na dodatne dokaze i činjenice kojima se opravdava osnovanost razloga navedenih u prigovoru koje će biti prihvaćene ukoliko Zavod oceni da su bitni za odlučivanje o osnovanosti prigovora i ako podnosilac prigovora dokaže da postoje opravdani razlozi za kašnjenje. Prigovor se može podneti po osnovu jednog ili više ranijih prava pod uslovom da sva pripadaju istom nosiocu.

Zakon detaljno reguliše postupak po prigovoru, ali ono što je najznačajnije jeste da podnosilac prijave ima mogućnost da se izjasni na prigovor u propisanom roku i da zatraži da nosilac ranijeg žiga koji je podneo prigovor dokaže da je u periodu od pet godina, koji prethodi datumu podnošenja prijave ili datumu njenog prava prvenstva, koristio raniji žig u Republici za obeležavanje robe, odnosno usluga za koje je registrovan i koje navodi kao razlog za prigovor, ili da dokaže da su postojali opravdani razlozi za nekorišćenje, pod uslovom da je raniji žig na datum prijave žiga ili datum njenog prava prvenstva bio registrovan najmanje pet godina.

Ukoliko se nosilac ranijeg žiga ne izjasni na zahtev za dokazivanje korišćenja ili ne dokaže korišćenje ili ne dokaže postojanje opravdanih razloga za nekorišćenje, prigovor se odbija rešenjem i postupak po prijavi za priznanje žiga se nastavlja nakon konačnosti tog rešenja. Ali, ukoliko se nosilac ranijeg žiga izjasni na zahtev za dokazivanje upotrebe tog žiga u propisanom roku, Zavod podnosiocu prijave dostavlja primerak odgovora i poziva ga da se izjasni u roku od 60 dana od dana prijema poziva. Nakon proteka tog roka Zavod odlučuje o osnovanosti prigovora na osnovu raspoloživih činjenica i dokaza.

Ako je raniji žig korišćen samo u odnosu na deo robe, odnosno usluga za koje je registrovan, za potrebe ispitivanja prigovora smatraće se da je registrovan samo za tu robu, odnosno usluge.

Ako nadležni organ u postupku ispitivanja utvrdi da je prigovor neosnovan, odbija prigovor rešenjem koje dostavlja podnosiocu prijave i podnosiocu prigovora. Postupak po prijavi za priznanje žiga se nastavlja nakon konačnosti rešenja o odbijanju prigovora.

Ako nadležni organ utvrdi da je prigovor osnovan, donosi rešenje o odbijanju prijave u celosti ili rešenje o odbijanju prijave za pojedine robe, odnosno usluge, i dostavlja ga podnosiocu prijave i podnosiocu prigovora. Postupak po prijavi za priznanje žiga u odnosu na deo robe ili usluga za koje zaštita nije odbijena nastavlja se nakon konačnosti rešenja o odbijanju prijave za pojedine robe odnosno usluge.

Posebna mogućnost koju zakon propisuje u postupku po prigovoru jeste mogućnost  da u svrhu mirnog rešenja spora, stranke (podnosilac prijave i podnosilac prigovora) podnesu zahtev za zaključenje sporazuma. Ovakav zahtev mogu podneti ukoliko ga potpišu i jedna i druga strana i podnesu tokom postupka ispitivanja prigovora, kojim traže da Zavod zastane sa postupkom najduže 24 meseca. Ukoliko u navedenom roku stranke obaveste Zavod da su mirno rešili sporna pitanja ,Zavod će obustaviti postupak po prigovoru.

Zakon sadrži posebne odredbe o prigovoru na međunarodnu registraciju žiga. U postupku po prigovoru na međunarodnu registraciju žiga objava domaće prijave žiga zamenjuje se objavom međunarodne registracije žiga, odnosno objavom teritorijalnog proširenja međunarodne registracije žiga u službenom listu Međunarodnog biroa Svetske organizacije za intelektualnu svojinu. Rok za podnošenje prigovora na međunarodnu registraciju žiga počinje da teče od prvog dana meseca koji sledi mesec naznačen na službenom glasilu Međunarodnog biroa Svetske organizacije za intelektualnu svojinu u kom je ta međunarodna registracija žiga objavljena. Ukoliko je podnet uredan prigovor, nadležni organ dostavlja Međunarodnom birou Svetske organizacije za intelektualnu svojinu obaveštenje o privremenom odbijanju zaštite.

Ono što se nije menjalo jeste da zaštita žiga traje deset godina, računajući od datuma podnošenja prijave, s tim što se njegovo važenje, uz podnošenje zahteva i plaćanje odgovarajuće propisane takse, može produžavati neograničen broj puta. Međutim, novina je mogućnost da zahtev za produženje važenja žiga pored nosioca žiga, može podneti i lice ovlašćeno zakonom, odnosno ugovorom. Zahtev za produženje važenja žiga podnosi se uz uplatu propisane takse najranije šest meseci pre isteka registracije. Zavod obaveštava nosioca žiga o isteku registracije najranije u periodu od šest meseci pre isteka registracije, ali nije odgovoran u slučaju propuštanja. Kada je zahtev za produženje važenja žiga podnet ili kada su takse plaćene samo za neku robu, odnosno usluge za koje je žig registrovan, registracija se produžava samo za tu robu, odnosno usluge. Produženje registracije žiga proizvodi dejstvo od dana koji sledi nakon datuma na koji postojeći period registracije ističe. Produženje registracije žiga se upisuje u Registar žigova.

Posebna novina zakona jeste da žig može biti predmet izvršenja. Na zahtev jedne od stranaka ili nadležnog organa koji sprovodi postupak izvršenja, u Registar žigova se upisuje da je nad žigom pokrenuto izvršenje. Ovaj upis u registar žigova se briše ili menja na zahtev jedne od stranaka, javnog izvršitelja ili nadležnog organa koji sprovodi postupak izvršenja.

Takođe je izmenjen datum prestanka žiga zbog nekorišćenja, te više ne važi odredva da žig prestaje da važi istekom perioda od 5 godina od dana kada je žig poslednji put korišćen, odnosno istekom perioda od pet godina od dana registrovanja žiga, ukoliko žig nije korišćen. Sada je propisano da žig prestaje da važi na datum podnošenja zahteva za prestanak žiga zbog nekorišćenja.

Što se tiče kaznenih odredbi, značajnijih izmena nije bilo, osim u delu minimalne propisane kazne za privredni prestup kojom će se kazniti privredno društvo ili drugo pravno lice zbog povrede prava, odnosno neovlašćenog korišćenja zaštićenog znaka, a koji minimum je iznosio 100.000,00 dinara, a sad je minimalni propisani iznos 300.000,00 dinara.

Donošenje novog Zakona o žigovima predstavlja značajan pomak Republike Srbije na putu ka evropskim integracijama. Sistem zaštite žigova koje predviđa novi Zakon o žigovima je daleko efikasniji, transparentniji i jednostavniji za primenu.

Autor: advokat Marija Cvjetićanin, partner u advokatskoj kancelariji „Cvjetićanin i partneri“

Datum: 25.02.2020. godine

Advokatska kancelarija Cvjetićanin i Partneri obaveštavaju sve svoje klijente i saradnike da će sedište kancelarije od 01.09.2020.g. biti na adresi Alekse Nenadovića br. 19-23, II sprat, 11 000 Beograd (Vračar). Tačna lokacija (mapa) i svi podaci advokatske kancelarije Cvjetićanin i Partneri nalaze se na našoj internet prezentaciji.
+