Komentar zakona o agencijskom zapošljavanju

KOMENTAR ZAKONA O AGENCIJSKOM ZAPOŠLJAVANJU

advokatska kancelarija „Cvjetićanin & partneri“

Zakon o agencijskom zapošljavanju (u daljem tekstu „Zakon“) Narodna skupština je usvojila 06.12.2020. godine. Ovaj Zakon je stupio na snagu 14.12.2019. godine, a primenjuje se od 01.03.2020. godine, osim odredaba koje se odnose na Uslove za rad Agencija za privremeno zapošljavanje, koje se primenjuju od 01.01.2020. godine.

Kako Zakon o radu Republike Srbije (“Sl. glasnik RS”, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 – odluka US, 113/2017 i 95/2018 – autentično tumačenje) ne uređuje oblast iznajmljivanja zaposlenih, pravno regulisanje ovog pitanja je bilo od velikog značaja zbog pružanja pravne i ekonomske zaštite ljudi koji se zapošljavaju preko agencija, te im se obezbeđuje jednak tretman u pogledu ostvarivanja određenih prava iz radnog odnosa i po osnovu rada sa neposredno zaposlenim kod poslodavca, a koja se odnose na jednaku zaradu, radno vreme, plaćeni odmor, bolovanje, bezbednost na radu i dr.

Za razliku od klasičnog ugovornog odnosa između poslodavca i zaposlenog koji prepoznaje Zakon o radu, ovde je reč o radnom odnosu između Agencije za privremeno zapošljavanje i zaposlenog, koga Agencija ustupa na rad određenom poslodavcu. Zbog prirode navedenog odnosa u praksi se često može čuti temin „iznajmljivanje zaposlenih na lizing“, „radnici na lizing“, „iznajmljivanje radnika“.

Sve do donošenja navedenog zakona, ovakav vid zapošljavanja bio je pravno neregulisan, a bio je rasprostranjen u u praksi, što je za posledicu imalo brojne zloupotrebe. Treba reći da je Zakon o radu opšti zakon (lex generalis) u odnosu na Zakon o agencijskom zapošljavanju, što znači da ukoliko nešto nije regulisano ovim zakonom primenjivaće se odredbe Zakona o radu. Iz toga razloga i samim Zakonom o agencijskom zapošljavanju predviđene su upućujuće odredbe na Zakon o radu.

Ovaj tekst će se baviti analizom uslova za rad Agencija za privremeno zapošljavanje, uslova za ustupanje zaposlenih, uslova rada ustupljenog zaposlenog, kao i obavezama Agencije prema ustupljenom zaposlenom.

Uslovi za rad agencija za privremeno zapošljavanje

Agencija za privremeno zapošljavanje može biti privredno društvo ili preduzetnik registrovan kod nadležnog organa na teritoriji Republike​​ Srbije, koji zasniva radni odnos sa zaposlenim radi njegovog privremenog ustupanja poslodavcu korisniku na teritoriji Republike Srbije radi obavljanja poslova pod njegovim nadzorom i rukovođenjem.

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja („u daljem tesktu: Ministarstvo“) na zahtev privrednog društva ili preduzetnika koji je registrovan u registru privrednih subjekata izdaje dozvolu za rad Agencije u trajanju od 5 godina (koja se može produžiti ukoliko se podnese zahtev 30 dana pre isteka perioda na koji je izdata) pod​​ uslovima da:

1) zakonski zastupnik privrednog društva ili preduzetnik, odnosno zaposleni koji je ovlašćen da zaključuje ugovore o zasnivanju radnog odnosa sa zaposlenima i ugovore o ustupanju zaposlenih između Agencije i poslodavca korisnika, ima stečeno visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova,​​ master akademskim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu, i koji ima položen stručni ispit za​​ rad agencija za privremeno zapošljavanje;

2) privredno društvo ili preduzetnik ispunjava prostorne i tehničke uslove za rad.

Nakon prijema dozvole za rad, preduzetnik ili privredno društvo dužni su da u roku od osam dana podnesu prijavu za odgovarajući upis delatnosti i poslovnog imena u kom će kao predmet poslovanja biti navedeno „Agencija za privremeno zapošljavanje”.

Privredno društvo i preduzetnik ne može da obavlja delatnost pre upisa te delatnosti u skladu sa zakonom, niti može da ima upisanu ovu vrstu delatnosti bez prethodno izdate Dozvole. Ukoliko nadležni inspekcijski organ u postuku nadzora aktom utvrdi da Agencija obavlja ovaj vid delatnosti bez Dozvole, istoj se ne može izdati Dozvola u roku od tri godine od dana donošenja akta nadležnog inspekcijskog organa. Isti tretman ima i Agencija kojoj je istekla dozvola, a nastavila da obavlja navedenu delatnost.

Stručni ispit se sastoji iz opšteg i posebnog dela, a koji se usmeno polažu pred Ministarstvom, koje izdaje uverenje o položenom stručnom ispitu.

Da bi Agencija dobila dozvolu za rad potrebno da ispuni prostorno-tehničke uslove i to:

  • • da ima najmanje dve radne prostorije, od po najmanje 12 m² površine povezanevratima, od kojih jedna služi kao kancelarija za rad i prijem stranaka, a druga kao čekaonica za stranke;
  • • da ima sanitarne prostorije;
  • • da radne prostorije u kojima se obavlja delatnost zapošljavanja nisu istovremeno i prostorije za stanovanje;
  • • da radne prostorije u kojima se obavlja delatnost zapošljavanja nisu podrumske prostorije;
  • • da u radnim prostorijama postoji neophodna kancelarijska oprema za rad zaposlenih i prijem stranaka;
  • • direktan telefon/faks;
  • • najmanje jedan kompjuter sa internet vezom.

Ispunjenost propisanih prostornih i tehničkih uslova za rad agencije utvrđuje ministarstvo nadležno za poslove zapošljavanja – u roku od 15 radnih dana od dana prijema urednog zahteva.

Uslovi za ustupanje zaposlenih

Agencija sa ustupljenim zaposlenim zaključuje ugovor o radu na neodređeno ili ugovor o radu na određeno vreme koje je jednako vremenu ustupanja poslodavcu korisniku, u skladu sa Zakonom o agencijskom zapošljavanju i Zakonom o radu. Dakle, ugovor o radu koji zaposleni zaključuje sa Agencijom mora sadržati pored elemenata propisanih Zakonom o radu i elemente utvrđene Zakonom o agencijskom zapošljavanju.

Takođe Zakonom o agencijskom zapošljavanju propisani su i elementi koje mora sadržati ugovor o ustupanju zaposlenih između Agencije i poslodavca korisnika, kome se zaposleni ustupaju, i koji se zaključuje u pisanom obliku.

Zakon sadrži i odredbe koje se odnose na upućivanje zaposlenih u drugu državu, odnosno na ustupanje zaposlenih na rad kod poslodavca korisnika sa sedištem na teritoriji zemlje članice Evropske unije i Evropskog ekonomskog prostora, te propisuje posebne elemente koje navedena dva ugovora moraju da sadrže, ali će se iste primenjivati od dana sticanja punopravnog članstva Republike Srbije u Evropskoj uniji.

Zakon o agencijskom zapošljavanju takođe propisuje zabranu zaključivanja ugovora o ustupanju zaposlenih, te predviđa da se isti ne može zaključiti:

  • • za zamenu zaposlenog kod poslodavca korisnika kod kog je organizovan štrajk, osim ako zaposleni koji je kod poslodavca korisnika određen da radi za vreme štrajka radi obezbeđivanja minimuma procesa rada odbije da radi;
  • • za obavljanje poslova na kojima je poslodavac korisnik utvrdio višak zaposlenih u skladu sa opštim propisima o radu u roku utvrđenom u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad;
  • • radi ustupanja zaposlenog drugoj Agenciji;
  • • na poslovima na kojima je kod poslodavca korisnika uvedeno skraćeno radno vreme u skladu sa propisima o radu i propisima o bezbednosti i zdravlju na radu ili beneficirani radni staž u skladu sa propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju;
  • • na radnim mestima državnih službenika Republike Srbije i službenika u jedinicama lokalne samouprave i autonomne pokrajine;
  • • u slučajevima kada je zakonom za poslodavca korisnika propisana obaveza sprovođenja javnog konkursa za zasnivanje radnog odnosa na određeno vreme.

Kako bi eliminisao zloupotrebe ili ih smanjio u najvećoj mogućoj meri, zakonodavac je propisao ograničenje zaključivanja ugovora o ustupanju zaposlenih. U ograničenja se ne računaju ustupljeni zaposleni kod poslodavca korisnika koji imaju sa Agencijom zaključen ugovor o radu na neodređeno vreme, bez obzira na koji period su ustupljeni poslodavcu.  Tako ukupan broj ustupljenih zaposlenih u radnom odnosu na određeno vreme kod poslodavca korisnika ne može da bude veći od 10% od ukupnog broja zaposlenih kod poslodavca korisnika na dan zaključenja ugovora o ustupanju zaposlenih, odnosno na dan izmene tog ugovora kojima se menja broj ustupljenih zaposlenih.

Poslodavac korisnik koji ima manje od 50 zaposlenih na dan zaključenja ugovora o ustupanju zaposlenih, može da angažuje:

  • • 1 ustupljenog zaposlenog ako ima 2 – 9 zaposlenih;
  • • 2 ustupljena zaposlena ako ima 10 – 19 zaposlenih;
  • • 3 ustupljena zaposlena ako ima 20 – 29 zaposlenih;
  • • 4 ustupljena zaposlena ako ima 30 – 39 zaposlenih;
  • • 5 ustupljenih zaposlenih ako ima 40 – 49 zaposlenih.

Ovde se postavlja pitanje, koje će se tek razviti u praksi, budući da još uvek ne postoje zvanična mišljenja nadležnog Ministarstva, na koji način će se utvrđivati broj zaposlenih poslodavca korisnika koji strano pravno lice, a kome se zaposleni mogu ustupati ukoliko ima ogranak registrovan na teritoriji Republike Srbije.

Ništave su odredbe navedenih ugovora, odnosno ne proizvode pravno dejstvo odredbe kojima se zabranjuje ili sprečava zasnivanje radnog odnosa između poslodavca korisnika i ustupljenog zaposlenog po isteku vremena na koji je ustupljen od strane Agencije. Ovo znači da istekom peroda utvrđenog ugovorom o radu na određeno vreme između Agencije i zaposlenog, zaposleni može da zaključi ugovor o radu neposredno sa poslodavcem kome je do tada bio ustupljen na rad od strane Agencije.

Uslovi rada ustupljenog zaposlenog

Naročito je značajno da zaposleni kod Agencije, koji je upućen na rad kod poslodavca korisnika ima jednake uslove rada kao i svi drugi zaposleni na tom radnom mestu kod poslodavca, koje je poslodavac neposredno zaposlio. Ovi jednaki uslovi rada se odnose na trajanje i raspored radnog vremena, prekovremeni rad, noćni rad, odmor u toku rada, dnevni, nedeljni odmor i godišnji odmor, odsustva uz naknadu zarade, elemente za obračun i isplatu zarade, bezbednost i zdravlje na radu, zaštitu trudnica i majki dojilja, zaštitu omladine i zabranu diskriminacije po svim osnovima. Navedene uslove rada dužan je da obezbedi poslodavac korisnik, osim obračuna i isplate zarade, naknade zarade i naknade troškova koje obezbeđuje Agencija.

Obaveze Agencije prema ustupljenom zaposlenom

Agencija je dužna da svom zaposlenom isplati zaradu za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, naknadu zarade i naknadu troškova i to troškove za dolazak i odlazak sa rada, ishranu u toku rada, za regres za korišćenje godišnjeg odmora, za vreme provedeno na službenom putu u zemlji i insotranstvu, za smeštaj i ishranu za rad i boravak na terenu, za pogrebne usluge, a sve ovo u skladu sa Zakonom o radu.

Iz navedenih razloga poslodavac korisnik je u obavezi da vodi evidenciju o radu i odsustvu sa rada ustupljenih zaposlenih i dostavlja podatke iz tih evidencija Agenciji.

Zakon takođe predviđa da Agencija ne sme ustupljenom zaposlenom da naplaćuje uslugu za privremeno ustupanje kod poslodavca korisnika, kao ni na zakljućivanje ugovora o radu sa poslodavcem korisnikom nakon prestanka ustupanja. Međutim, ova zabrana se ne odnosi na ugovoranje naknade za usluge između Agencije i poslodavca korisnika ugovorom o ustupanju zaposlenih.

Agencija može ustupljenom zaposlenom da otkaže ugovor o radu zbog razloga nastalih kod poslodavca korisnika ili izrekne drugu meru ako za to postoji opravdan razlog, a koji se odnosi na radnu sposbnost zaposlenog u njegovo ponašanje u radu kao i iz drugih razloga koje predviđa Zakon o radu.

U slučaju nezakonitog otkaza zaposleni koji je ustupljen poslodavcu korisniku, može pokrenuti pred nadežnim sudom sudski spor protiv Agencije za naknadu štete u visini preostalog iznosa zarada od momenta prestanka radnog odnosa do isteka trajana ugovorenog ustupanja, a najviše 18 zarada, kao i pravo na uplatu poreza i doprinosa za taj period.

Obaveze poslodavca korisnika

Zakon propisuje da je poslodavac korisnik obavezan da ustupljenom zaposlenom daje radne zadatke, organizuje, rukovodi i nadzire rad ustupljenog zaposlenog, daje mu za tu svrhu instrukcije, obezbeđuje uslove rada i mere bezbednosti i zdravlja na radu kao i svojim zaposlenima.

Kao što smo prethodno ukazali, poslodavac korisnik je dužan da dostavlja Agenciji sve podatke koje se odnose na ustupljenog zaposlenog. Takođe, dužan je da informiše ustupljene zaposlene o slobodnim radnim mestima radi pružanja jednakih mogućnosti kao i zaposlenim neposredno kod poslodavca da zasnuju radni odnos na određeno vreme.

Pored navedenog poslodavac korisnik ima obavezu da obezbedi ustupljenim zaposlenima korišćenje objekata za ishranu, objekata namenjenih za decu zaposlenih kod poslodavca, korišćenje organizovanog prevoza kod poslodavca korisnika pod istim uslovima kao i zaposleni nepsredno od strane poslodavca.

Ovo što je od posebnog značaja jeste da zakon predviđa solidarnu odgovornost poslodavca korisnika i Agencije za obaveze na isplatu zarade, naknade zarade i naknade troškova. To dalje znači da ukoliko zaposlenom Agencija ne isplati navedena primanja, on to može da zahtevati neposredno od poslodavca korisnika, čime je dodatno pružena finansijska zaštita ustupljenih zaposlenih.

Svakako poslodavac korisnik je dužan da obezbedi mere zaštite bezbednosti i zdravlja na radu ustupljenim zaposlenima, kao i svojim  neposredno zaposlenim licima. Takođe, da ih pre stupanja na radu upozna sa svim rizicima na radnom mestu na kome će obavljati rad i o konkretnim merama, dakle da ih osposobi za bezbedan i zdrav rad, kao i da im obezbedi lekarske preglede u skladu sa propisima o bezbednosti i zdravlju na radu.

Zaključak

Kao i svaki zakon kojim se prvi put uređuje određena oblast tako i Zakon o agencijskom zapošljavanju nije sveobuhvatan i sadrži određene manjkavosti koje će stvarati probleme u praksi kako za Agencije, tako i za ustupljene zaposlene i poslodavce korisnike. Međutim, kako dugi niz godina ova materija pravno nije bila pravno uređena, donošenje ovog zakona će umnogome doprineti smanjenju, pa čak i otklanjanju različitih vidova zloupotreba koje su postojale u praksi.

Autor:  ADVOKAT MARIJA CVJETIĆANIN, partner u advokatskoj kancelariji, „Cvjetićanin i partneri“ (advokatska kancelarija „Cvjetićanin&partners“)

Datum: 11.02.2020. godine

Advokatska kancelarija Cvjetićanin i Partneri obaveštavaju sve svoje klijente i saradnike da će sedište kancelarije od 01.09.2020.g. biti na adresi Alekse Nenadovića br. 19-23, II sprat, 11 000 Beograd (Vračar). Tačna lokacija (mapa) i svi podaci advokatske kancelarije Cvjetićanin i Partneri nalaze se na našoj internet prezentaciji.
+