PET NAJČEŠĆIH GREŠAKA KOJE ČINE INTERNET PRODAVNICE U POLITIKAMA PRIVATNOSTI
Politika privatnosti jeste opšti pravni akt (što znači da se odnosi na sva lica koja posete određenu internet prezentaciju), a svrha mu je da posetioce obavesti o pravima koja imaju u pogledu zaštite podataka o ličnosti, kao i da im omogući ostvarenje te zaštite.
Internet je globalna mreža koja je zašla u sve pore našeg društva, jer nam je na više načina olakšala funckionisanje, a bez koje je sada gotovo nemoguće zamisliti našu svakodnevnicu. Primera radi, plaćanje računa se više ne mora vršiti na šalteru banke ili pošte, već putem računarske ili mobilne aplikaciije. Osim toga, kupovinu u velikim tržnim centrima u velikoj meri zamenile su tzv. online prodavnice. Kada govorimo konkretno o internet prodavnicama, važno je ukazati da su one svoju ekspanziju doživele upravo za vreme ograničenja slobode kretanja uslovljene pandemijom virusa COVID-19. Upravo iz tog razloga, kada je potrošačima ograničen pristup robi, roba je morala pronaći način da dodje do potrošača, a internet prodavnice su upravo to omogućile.
Dakle, internet nesporno ima nemerljiv značaj i uticaj na naš svakodnevni život, ali takodje predstavlja i jedan širok prostor za brojne zloupotrebe podataka o ličnosti. Primera radi, kada vršimo kupovinu putem interneta, prinuđeni smo da učinimo dostupnim svoje lične podatke – broj bankovnog računa, ime, prezime, adresu, broj telefona i slično, čime nastaje rizik da isti budu (zlo)upotrebljeni i za neke druge svrhe u pogledu kojih naša saglasnost nije data.
Otuda, svaka internet prezentacija koja na bilo koji način obrađuje (prikiplja) podatke o ličnosti mora imati POLITIKU PRIVATNOSTI kako bi posetilac internet prezentacije bio obavešten o pravima koja ima u pogledu svojih podataka o ličnosti i ujedno bio u mogućnosti da ih na adekvatan način zaštiti od zloupotrebe.
Politika privatnosti jeste pojam koji se najčešće vezuje za online prodavnice, ali je važno ukazati da se on ne odnosi isključivo i samo na njih. Primera radi, ukoliko se sa neke internet prezentacije šalju tzv. Newsletteri, kao i ukoliko internet prezentacija prikuplja tzv. kolačiće (eng. Cookies), na datoj internet prezentaciji mora biti istaknuta Politika privatnosti.
Međutim, kada je reč o Politikama privatnosti na internet prezentacijama preko kojih posluje domaće lice sreću se greške koje se tipično pojavljuju.
I Politika privatnosti nije „pelcer“
U praksi se često događa da se Politike privatnosti preuzimaju sa drugih internet prezentacija putem kojih se vrši srodna vrsta delatnosti, što je apsolutno nedopustivo.
Politika privatnosti nije „konfekcijski broj odela“ koje može odgovarati svačijim potrebama. Suprotno tome, reč je o pravilima kompanije koja mora biti rađena po meri svake internet prezentacije ponaosob i uvažiti sve moguće specifičnosti lica koje posluje putem nje, a koje se nužno odnose na podatke o ličnosti.
Uzmimo za primer internet prodavnice. Politike privatnosti dve online prodavnice ne mogu biti istovetne, iako je reč o praktično istoj delatnosti. Primera radi, jedna online prodavnica može imati loyalty klub, a druga ne, te u tom smislu postoji razlika u njihovim obavezama u odnosu na podatke o ličnosti potrošača. Nadalje, različite internet prodavnice nude različite modalitete plaćanja, kreditiranja i slično, te se to odražava i na sadržinu same Politike privatnosti.
II Odricanje od odgovornosti vas ne lišava odgovornosti
Neretko se u Politikama privatnosti mogu pročitati odredbe kojim se lice koje obrađuje podatke o ličnosti odriče od odgovornosti za širok spektar različitih slučajeva, a što nije u skladu sa našim zakonodavstvom, kao ni sam evropskim (GDPR-om). Reč je o tzv. „waiver of righs“ odredbama koje su preuzete iz anglosaksonske prakse koje su bile popularne devedesetih godina, a koje su se na žalost do današnjih dana održale u poslovnoj praksi pojedinih kompanija.
S tim u vezi napominjemo da bilo kakvo odricanje od odgovornosti u Politici privatnosti ne proizvodi pravna dejstva, što znači da konkretno lice ne oslobađa od odgovornosti.
III Politika privatnosti na stranom jeziku
Ovaj nedostatak pretežno se odnosi na kompanije koje posluju sa inostranstvom i koje shodno tome imaju potrebu da se u svakodnevnom poslovanju služe stranim (najčešće engleskim) jezikom.
Obično su internet prezentacije pomenutih kompanija na engleskom jeziku, te ih samim tim prati i Politika privatnosti sastavljena na istom jeziku – što nije u skladu sa pravnim poretkom naše zemlje.
Naime, kompanije koje posluju na teritoriji Srbije (odnosno nude robu i usluge pravnim i fizičkim licima u Srbiji) potpadaju pod njenu jurisdikciju i usled toga se moraju pridržavati njenih propisa. Navedeno se odnosi i na Politiku privatnosti. Dakle, Politika privatnosti mora biti sastavljena na srpskom jeziku kao službenom jeziku Republike Srbije, dok njeno isticanje na nekom drugom stranom jeziku predstavlja samo mogućnost, ali ne i obavezu.
Navedeno je jako bitno i zbog inspekcijskog nadzora, obzirom da će se, u situaciji u kojoj određeno lice poseduje Politiku privatnosti samo na stranom jeziku, smatrati da istu uopšte ne poseduje.
IV Propust da se odredi lice za zaštitu podataka o ličnosti
Obzirom da redovno (a najčešće i automatizovano) obradjuju podatake o ličnosti svojih potrošača, Internet prodavnice imaju zakonsku obavezu da imenuju Lice za zaštitu podataka o ličnosti. To lice predstavlja vezu odnosno sponu između internet prodavnice, potrošača i Poverenika za zaštitu podataka o ličnosti. To lice ne mora biti u radnom odnosu sa internet prodavnicom, a stav Advokatske komore Srbije jeste da to lice može biti i advokat.
Podaci Lica za zaštitu podataka o ličnosti moraju biti jasno istaknuti u Politici privatnosti – ime i prezime, kao i njegovi kontakt podaci, a ime i kontakt podaci lica se moraju dostaviti i Povereniku za zaštitu podataka o ličnosti.
V Politika privatnosti ne sadrži svrhu obrade podataka o ličnosti kao ni rok njihove obrade
U praksi često srećemo situaciju da u Politikama privatnosti (namerno ili slučajno) nije označena svrha obrade, kao i trajanje radnji obrade podataka o ličnosti, što je protivno odredbama i duhu Zakona o zaštiti podataka o ličnosti.
Naime, podaci o ličnosti se ne mogu obrađivati bez odgovarajuće svrhe u pogledu koje je pribavljena saglasnost lica čiji se podaci o ličnosti obrađuju. Stoga postoji obaveza da se u Politici privatnosti jasno naznači koji se podaci i u koju svrhu obrađuju. Primera radi, ukoliko određeno lice svoje podatke o ličnosti učini dostupnim internet prodavnici kako bi mu roba bila dostavljena na kućnu adresu, takvi podaci mogu biti iskorišćeni samo u tu svrhu. Dakle, trgovac ne sme date podatke iskoristiti za postizanje neke druge svrhe (primera radi, direktan marketing, dostava newslettera).
Pored svrhe, obavezno je u Politici privatnosti naznačiti i rok obrade podataka o ličnosti, odnosno vreme nakon čijeg isteka se podaci o ličnosti brišu. Ovaj rok mora biti određen ili odrediv, ali i srazmeran svrsi za koju su podaci o ličnosti dati. Stoga nije prihvatljivo da se kao rok (obrade) podataka o ličnosti navode neprecizni i suviše dugački rokovi, poput: neograničeno, stotinu godina i slično.
Naime, ukoliko je internet prodavnica potrošaču isporučila naručeni proizvod, potpuno je besmisleno i nepotrebno čuvati podatke o ličnosti konkretnog potrošača nakon izvršenja ugovorne obaveze, budući da to nije srazmerno svrsi za koju je pristanak potrošača pribavljen.
- Sličnost i razlike „realne“ i „online“ prodavnice –
Zakonske obaveze koje ima internet prodavac su slične obavezama koje ima prodavac u „realnoj“ prodavnici, ali internet podavac ima i dodatne obaveze zbog načina prodaje robe (prodaja na daljinu). Te dodatne obaveze su ustanovljene u svrhu zaštite potrošača kod prodaje robe na daljinu (primer: pravo na odustanak u roku od 14 dana od dana ostvarene kupovine, bez obaveze navođenja razloga).
UMESTO ZAKLJUČKA
Izuzetno je bitno da politika privatnosti bude sastavljena isključivo za dalatnost konkretne internet prodavnice, prateći vrstu roba ili usluga koju prodavac prodaje, te da bude razumljiva i lako dostupna za sve potencijalne potrošače.
Takodje, politika privatnosti mora biti sastavljena na srpskom jeziku, a njom moraju biti određeni svrha i trajanje obrade podataka o ličnosti, a prodavac mora imenovati i Lice za zaštitu podataka o ličnosti.