Komentar novog zakona o izvršenju i obezbeđenju

Narodna skupština Republike Srbije je 18. decembra 2015. godine donela novi Zakon o izvršenju i obezbeđenju („Sl. glasnik RS“, br. 106/2015, dalje: „Zakon“), koji će stupiti na snagu 01. jula 2016. godine.

Novi Zakon je donet sa ciljem ubrzavanja postupka izvršenja i obezbeđenja, poboljšanja položaja izvršnih dužnika, kao i ispravljanja nedostataka koji su se javili u praksi prilikom primene prethodnog zakona.

Imajući u vidu da je reč o brojnim novim zakonskim rešenjima, bavićemo se samo najvažnijim izmenama:

I Nadležnost suda i javnih izvršitelja

Uvodi se termin javni izvršitelji, umesto ranijeg termina izvršitelj, kako bi se istakla javna funkcija izvršitelja i njihov značaj u pravosuđu.

Zakonodavac propisuje da se izvršni postupak i dalje pokreće po predlogu izvršnog poverioca, a samo izuzetno, kada je to zakonom određeno,  može se pokrenuti i po službenoj dužnosti.

Sud je nadležan da odlučuje o predlogu za izvršenje na osnovu izvršne ili verodostojne isprave ili o predlogu za obezbeđenje. Isključiva nadležnost javnih izvršitelja postoji prilikom odlučivanja o predlogu za izvršenje radi namirenja potraživanja nastalih iz komunalnih i sličnih delatnosti.

Zakonodavac propisuje isključivu nadležnost za postupanje suda (kako u fazi određivanja, tako u fazi sprovođenja izvršenja) u slučaju izvršenja zajedničke prodaje nepokretnosti i pokretnih stvari, činjenja, nečinjenja ili trpljenja i izvršenja izvršnih isprava u vezi s porodičnim odnosima i vraćanjem zaposlenog na rad.

Isključiva nadležnost javnih izvršitelja je propisana za izvršenje ostalih izvršnih isprava, rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave, rešenja o usvajanju predloga za protivizvršenje i rešenja o izvršenju rešenja o izrečenim sudskim penalima.

II Načelo hitnosti

Kako je već napomenuto, u cilju efikasnijeg sprovođenja postupka izvršenja načelo hitnosti je podignuto na viši rang. Ustanovljeni su rokovi za postupanje kako samih stranaka, tako i suda i javnih izvršitelja, a po prvi put su propisane i sankcije za nepostupanje sudija i javnih izvršitelja u odgovarajućem roku.

Rok u kome su stranke i druga lica dužni da postupe po nalogu suda ili javnog izvršitelja ne može biti duži od osam dana, izuzev ako zakonom nije određen drugačiji rok. Sud i javni izvršitelj dužni su da o zahtevu ili predlogu stranke ili drugog lica odluče u roku od osam dana i da donetu odluku otprave u narednih pet radnih dana. Nepostupanje sudije u navedenim rokovima predstavlja disciplinski prekršaj sudije, a nepostupanje sudija prvostepenog ili drugostepenog suda po prigovoru ili žalbi u rokovima koji su određeni Zakonom uvek se uzima u obzir u postupku za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku. Predsednik suda je dužan da pazi na postupanje u navedenim rokovima.

III Zabrana raspolaganja predmetom izvršenja ili obezbeđenja

 Zakonom je propisano da nemaju pravno dejstvo akti pravnog ili faktičkog raspolaganja predmetom izvršenja ili obezbeđenja od trenutka kad izvršni dužnik primi rešenje o izvršenju na osnovu izvršne ili verodostojne isprave ili rešenje o obezbeđenju.

Zakonodavac je navedenu odredbu verovatno ustanovio u cilju zaštite izvršnog poverioca, a kako bi sprečio da izvršni dužnik otuđuje predmet izvršenja i time osujeti namirenje potraživanja izvršnog poverioca. Izvršnom dužniku se zabranjuje da otuđuje predmet izvršenja od momenta kada je primio rešenje o izvršenju. Iako je ova odredba ustanovljena u cilju zaštite izvršnog poverioca ista dovodi izvršnog dužnika u nepovoljniji položaj, jer mu zabranjuje da otuđuje predmet izvršenja i pre nego što je rešenje o izvršenju postalo pravnosnažno (posebno kada je upitanju verodostojna isprava), a što može da izazove dosta zloupotreba u praksi.

IV Pravni lekovi       

             Pravni lekovi koji su predviđeni Zakonom jesu žalba i prigovor. Ponovo je  uvedena žalba kao pravni lek u izvršni postupak, obzirom nije bila predviđena predhodnim zakonom. Razdvojene su mogućnosti za izjavljivanje žalbe i prigovora, pa je predviđeno da se žalbom pobija rešenje prvostepenog suda ili javnog izvršitelja (izuzev ako Zakonom nije određeno da žalba nije dozvoljena ili da se takvo rešenje pobija prigovorom), dok se prigovor podnosi protiv rešenja donetog o predlogu za izvršenje na osnovu verodostojne isprave, protiv drugih rešenja prvostepenog suda ili javnog izvršitelja određenih ovim zakonom.

Žalba i prigovor se podnose u roku od osam dana od dana dostavljanja rešenja. Zakonodavac taksativno navodi i propisuje različite raloge za izjavljivanje žalbe u slučaju kada žalbu podnosi izvršni dužnik i kada žalbu podnosi izvršni poverilac. Ukoliko sud ne odbaci žalbu, istu dostavlja drugoj strani koja ima mogućnost da odgovori na žalbu u roku od osam dana.

Zakonom je ustanovljena zabrana za sud da kada odlučuje o prigovoru i žalbi ne može da ukine prvostepeno rešenje i da predmet uputi na ponovno rešavanje. Pored navedenog nedozvoljeno je izjavljivanje vanrednih pravnih lekova.

V Dostavljanje

              Izmenjena su pravila vezana za dostavljanje, što predstvalja još jedan od vidova poboljšanja efikasnosti postupka.

Zakonom je propisano da se izvršnom dužniku koji je pravno lice ili preduzetnik pismena dostavljaju na adresu sedišta ili adresu za prijem pošte koje su upisane u registru Agencije za privredne registre, a fizičkom licu – na adresu prebivališta ili boravišta koja je upisana kod organa koji vodi evidenciju o ličnim kartama.Ukoliko dostavljanje nije uspelo, pismeno se narednog radnog dana ističe na oglasnu tablu suda koji je doneo rešenje o izvršenju na osnovu izvršne ili verodostojne isprave, a kad je reč o rešenju o izvršenju na osnovu verodostojne isprave, dostavljanje se ponavlja još jednom po isteku roka od osam dana od prethodnog dostavljanja, a ako ni ponovljeno dostavljanje ne uspe, rešenje se narednog radnog dana ističe na oglasnu tablu suda.

Dostavljač ostavlja u poštanskom sandučetu izvršnog dužnika ili na drugom mestu na adresi izvršnog dužnika obaveštenje koje sadrži lično ime izvršnog dužnika, svojstvo u postupku, naznaku da će pismeno narednog radnog dana biti istaknuto na oglasnoj tabli suda, naziv i adresu tog suda i upozorenje da se po isteku roka od osam dana od isticanja pismena na oglasnoj tabli suda smatra da je dostavljanje izvršeno.

Smatra se da je dostavljanje izvršeno istekom osam dana od dana isticanja pismena na oglasnu tablu suda.

Proširena je i nadležnost javnog izvršitelja kada je upitanju dostavljanje. Zakonom je predviđeno da akte suda i javnog izvršitelja i pismena stranaka i drugih učesnika u izvršnom postupku i postupku obezbeđenja dostavlja javni izvršitelj. Navedena odredba se ne primenjuje kada je sud isključivo nadležan za izvršenje, u kom slučaju dostavljanje obavlja sud. Kada javni izvršitelj sprovodi izvršenje, direktno se njemu dostavljaju podnesci i drugi akti stranaka i drugih lica.

Sud preko čije oglasne table javni izvršitelj dostavlja akte i pismena vodi posebnu evidenciju o tome kada su akt ili pismeno istaknuti na oglasnoj tabli i kada su skinuti s nje i o tome izdaje službenu potvrdu javnom izvršitelju. Evidencija sadrži poslovni broj sudskog predmeta i predmeta javnog izvršitelja i ime i prezime ili poslovno ime stranaka u postupku.

VI Parnični postupak za utvrđivanje nedozvoljenosti izvršenja

              Zakonodavac propisuje poseban parnični postupak za utvrđivanje nedozvoljenosti izvršenja. Ovaj postupak može pokrenuti izvršni dužnik i to  kada je odbijena žalba, a rešenje o odbijanju žalbe se zasniva na činjenicama koje su među strankama sporne i  odnose se na samo potraživanje. Izvršni dužnik može u roku od 30 dana od dana dostavljanja rešenja o odbijanju žalbe da pokrene parnični postupak za utvrđivanje nedozvoljenosti izvršenja. Podneta tužba ne odlaže izvršenje. Zakon propisuje da je parnični postupak hitan i da  ima prvenstvo u odlučivanju.  Nezavisno od označene vrednosti predmeta spora, primenjuju se odredbe o sporovima male vrednosti iz zakona kojim se uređuje parnični postupak, a revizija nije dozvoljena. Ukoliko je sud pravnosnažnom odlukom utvrdio nedozvoljenost izvršenja, a izvršni postupak još nije okončan, javni izvršitelj, na predlog izvršnog dužnika, obustavlja izvršni postupak i ukida rešenje o izvršenju i sve sprovedene radnje.

Međutim, ukoliko je izvršenje okončano tako što je izvršni poverilac namiren, a glavna rasprava pred prvostepenim sudom nije još zaključena, izvršni dužnik kao tužilac ima pravo da preinači tužbu i bez pristanka izvršnog poverioca i da zahteva da sud obaveže izvršnog poverioca kao tuženog da mu vrati ono što je primio izvršenjem i naknadi troškove izvršnog postupka.

VII Odlaganje izvršenja

             Zakonodavac propisuje mogućnost odlaganja izvršenja na predlog izvršnog poverioca, izvršnog dužnika ili trećeg lica.

Odlaganje na predlog izvršnog poverioca i sporazumom

            Izvršenje se može odložiti na predlog izvršnog poverioca ukoliko samo izvršenje nije otpočelo. Javni izvršitelj rešenjem odlaže izvršenje koje nije još počelo, a protiv ovog rešenja nije dozvoljena žalba. Ukoliko je sprovođenje izvršenja počelo, a izvršni dužnik se usprotivi odlaganju u ostavljenom roku, javni izvršitelj odbija predlog izvršnog poverioca.

Javni izvršitelj donosi rešenje o odlaganju bez ispitivanja razloga, ukoliko se stranka saglasi s odlaganjem predloženim od protivne stranke ili ako se stranke saglase s odlaganjem koje je predložilo treće lice.  Rešenjem se utvrđuje da je izvršenje odloženo sporazumom stranaka.

Odlaganje na predlog izvršnog dužnika

              Predvidjenja je mogućnost za izvršnog dužnika da može jednom u toku izvršnog postupka predložiti javnom izvršitelju da se odloži izvršenje. Izvršenje može da se odloži ako izvršni dužnik učini verovatnim da bi usled izvršenja pretrpeo nenadoknadivu ili teško nadoknadivu štetu, a koja je veća od one koju bi zbog odlaganja pretrpeo izvršni poverilac. Pored toga odlaganje je moguće  i ako odlaganje opravdavaju naročiti razlozi koje izvršni dužnik dokaže javnom ili po zakonu overenom ispravom. Javni izvršitelj može na predlog izvršnog poverioca uslovljavati odlaganje polaganjem jemstva od strane izvršnog dužnika. Predlog izvršnog poverioca je moguć do donošenja rešenja o predlogu izvršnog dužnika. Polaganje jemstva se neće dozvoliti  ako bi polaganje jemstva dovelo izvršnog dužnika ili članove njegove porodice u tešku oskudicu. Smatra se da je predlog za odlaganje povučen ako izvršni dužnik ne položi jemstvo u roku koji je odredio javni izvršitelj.

Odlaganje na predlog trećeg lica

             Treće lice koje je podnelo prigovor da se izvršenje na nekom predmetu izvršenja proglasi nedozvoljenim,  može podneti javnom izvršitelju predlog da odloži izvršenje i to samo jednom u toku izvršnog postupka. Za dozvoljenost odlaganja potrebno je da treće lice dokazuje svoje pravo pravnosnažnom odlukom ili javnom ili po zakonu overenom ispravom.

Javni izvršitelj je dužan da rešenje o predlogu za odlaganje izvršnog dužnika ili trećeg lica donese u roku od pet dana od njegovog prijema i da rešenje otpravi u roku od tri radna dana od dana donošenja. Protiv rešenja donetog o predlogu za odlaganje izvršnog dužnika ili trećeg lica dozvoljen je prigovor. Rešenje o odlaganju izvršenja proizvodi dejstvo od donošenja. Dok traje odlaganje ne preduzimaju se radnje kojima se sprovodi izvršenje. Kada je odlaganje inicirano predlogom izvršnog poverioca, ono traje koliko je izvršni poverilac predložio, a kada je izvršenje odloženo na predlog izvršnog dužnika, trajanje odlaganja određuje javni izvršitelj u zavisnosti od okolnosti, što dakle, predstavlja njegovu diskrecionu odluku.

 ZAKLJUČAK

Ostaje da se vidi da li će novi Zakon o izvršenju i obezbeđenju zaista doprineti povećanju efikasnosti javnih izvršitelja, poboljšanju položaja izvršnih dužnika, kao i ubrzavanju izvršnih postupaka u celosti,  što sve predstavlja ciljeve proklamovane od strane Zakonodavca prilikom njegovog donošenja.