Četvorodnevna radna nedelja – gostovanje Marije Cvjetićanin u emisiji „Jake Priče“ nacionalne televizije B92

Četvorodnevna radna nedelja postaje sve aktuelnija tema i u Srbiji. Nedavna diskusija u emisiji „Jake priče“ na B92, na kojoj je učestvovala naša koleginica Marija Cvjetićanin zajedno sa Nebojšom Atanackovićem iz Unije poslodavaca i Nebojšom Matićem, osnivačem i direktorom kompanije MikroElektronika, jasno je pokazala da ova inovacija donosi i šanse i izazove.

MikroElektronika je prva proizvodna firma u Srbiji koja je uvela četvorodnevnu radnu nedelju, što je otvorilo prostor za ozbiljnu raspravu o tome kako domaći pravni okvir može da odgovori na promene u organizaciji rada.

Pravna pitanja ispred entuzijazma

Iako ideja skraćenja radne nedelje ima snažnu privlačnost – bolji balans između poslovnog i privatnog života, povećanje motivacije zaposlenih i dokazani rast produktivnosti – ključni izazov leži u usklađivanju sa važećim zakonodavstvom.

Marija Cvjetićanin je u svom izlaganju naglasila da poslodavci koji razmišljaju o ovom modelu moraju da razumeju da zakon o radu u Srbiji jasno propisuje maksimalno trajanje radnog vremena, prekovremeni rad, kao i obaveze propisane pravilnikom i ugovorima o radu. Uvođenje četvorodnevne radne nedelje nije samo interna poslovna odluka, već pravni proces koji mora biti jasno dokumentovan i sproveden.

Ključni koraci za poslodavce

Kako bi se izbegli rizici i pravna nesigurnost, Marija je istakla nekoliko koraka koje svaka kompanija mora da preduzme pre nego što skrati radnu nedelju:

1. Precizno uređivanje ugovora o radu – potrebno je definisati raspored radnog vremena, kako bi i zaposleni i poslodavac znali svoja prava i obaveze.

2. Izmena internih akata – pravilnik o radu ili kolektivni ugovor moraju pratiti novu organizaciju. Ako u dokumentima stoji da je radno vreme 40 sati u pet radnih dana, jednostrana primena četvorodnevnog modela bila bi pravno problematična.

3. Zaštita prava zaposlenih – skraćenje broja radnih dana ne sme dovesti do umanjenja zarada, niti do kršenja prava na dnevni i nedeljni odmor. Potrebno je naći balans između fleksibilnosti i zakonskih minimuma.

4. Pilot projekti i fazno uvođenje – mudro je započeti sa probnim periodom, analizirati efekte i tek onda donositi trajne odluke.

Perspektiva zaposlenih i poslodavaca

Četvorodnevna nedelja se neretko posmatra kao benefit za radnike, ali Marija je ukazala da i poslodavci imaju važne razloge da razmotre ovakav model. Sa aspekta biznisa, reč je o potencijalu za veću produktivnost, atraktivnost na tržištu rada i dugoročnu lojalnost zaposlenih.

Međutim, ako se pravna pitanja zanemare, benefiti se lako mogu pretvoriti u rizik – od inspekcijskih kazni do potencijalnih radnih sporova. Upravo zato je pravni savet ključan: kompanije moraju unapred znati gde je granica inovacije i kako je uklopiti u postojeće propise.

Međunarodna iskustva kao putokaz

Marija je podsetila da iskustva drugih zemalja pokazuju da četvorodnevna radna nedelja nije univerzalni recept. Dok je u nekim kompanijama donela značajno poboljšanje produktivnosti i zadovoljstva zaposlenih, u drugima je izazvala probleme u kontinuitetu poslovanja.

Pravna sigurnost, jasna pravila i obostrani dogovor ostaju zajednički imenitelji svuda. Kompanije koje su uspešno primenile ovaj model uvek su ulagale u precizne interne akte i otvorenu komunikaciju sa zaposlenima.

Uloga advokata – pravna sigurnost za inovacije

Advokatska kancelarija Cvjetićanin & Partners već duže vreme savetuje kompanije u IT sektoru, proizvodnim delatnostima i različitim industrijama o inovativnim modelima rada. To je proces koji zahteva pravnu podršku – od analize usklađenosti sa Zakonom o radu, preko pregovora sa zaposlenima i sindikatima, dopripreme ugovora i pravilnika

Kada se uradi na pravno ispravan način, četvorodnevna radna nedelja može postati održiv model koji donosi korist svima: zaposlenima kroz više slobodnog vremena, a poslodavcima kroz veću produktivnost i stabilnost.

Ceo razgovor dostupan je ovde: link