DOMAĆI STARTAP EKOSISTEM JE POSTAO HIT SVETSKE STARTAP SCENE

-predlog za rešenje problema nedovoljne razmene informacija-

Nedavno je najpoznatija organizacija koja prati rad i razvoj startapova širom sveta, – Startup Genome, na predlog Digitalne Inicijative u svoj čuveni godišnji izveštaj uvrstila Beograd i Novi Sad u sami vrh tog izveštaja. Naime, Beograd i Novi Sad pozicionirali su našu zemlju u top 5 svetskih startap ekosistema, što zaista predstavlja uspeh vredan pažnje.

Startup Genome jeste svetski poznata i priznata organizacija koja se bavi istraživanjem i savetodavnom politikom usmerenom na ubrzani rast startap ekosistema. Njen uticaj u svetu posledica je nezavisnog istraživačkog rada dugog preko deset godina tokom kog su analizirani podaci preko milion kompanija sa sedištima u preko 150 svetskih gradova.

Da je ovaj uspeh vredan svake pohvale, govori i činjenica da je domaći startap ekosistem jedan od 54 startap ekosistema koji su bili predmet analize, kao i jedini startap ekosistem koji je analiziran na području centralno-istočne Evrope. Dakle, beogradsko-novosadski startap ekosistem ostavio je iza sebe startap ekosisteme iz mnogoljudnijih i ekonomski snažnijih evropskih gradova.

U godišnjem izveštaju (Startup Genome-a iskazana je procenjena vrednost domaćeg startap ekosistema na neverovatnih 303 miliona dolara. Međutim, treba napomenuti da prilikom pomenute procene u obzir nisu uzeti startapovi bez investicija, kao ni oni koju su registrovani van teritorije Republike Srbije, što dalje implicira da mnogi poznati srpski startapovi nisu ušli u ovu računicu.

Prema pomenutom izveštaju broj startapova u našem ekosistemu kreće se u rasponu od 200 do 400, što ukazuje da se domaći startap ekosistem nalazi u prvoj razvojnoj fazi.

Ono što je domaći startap ekosistem izdvojilo od ostalih jeste, pre svega, kvalitetan kadar, odnosno talentovana radna snaga. Naime, u pomenutom izveštaju se navodi da su startapovima u Srbiji dostupni pristupačni, visoko kvalifikovani, talentovani inženjeri, koji su svrstani u pet najboljih na svetu.

Pored radne snage, domaći startap ekosistem je primamljiv i zbog povoljnog poreskog tretmana odnosno niskog poreza na dobit i poreskih olakšica, koje se povoljno odražavaju na dalji razvoj startapova.
U godišnjem izveštaju Startup Genom-a, naš startap ekosistem ocenjen je najvišom ocenom (deset) kada je reč o rastu investicija u domaće startapove, dok je ukupan rast broja startapova ocenjen za nijansu slabijom ocenom (devet).

Prema pomenutom izveštaju, beogradsko-novosadski startap ekosistem nalazi se u prvih pet država sveta po broju blockchain developera, kao i velikom broju blockchain startapova usmerenih na proizvodnju. Dva najvrednija ICO-a (Initial Coin Offering) u našoj zemlji jesu GameCredits vredan čak 56 miliona dolara i OriginTrail vredan 22 miliona dolara. Pored navedenih, u izveštaju se ukazuje i na Blinking – koji je razvio rešenje bazirano na blockchain-u koje svojim korisnicima omogućuje kontrolisanje njihovih podataka, kao i MVP Workshop koji je dobitnik priznanja “EY Innovative Entrepreneurs Of The Year” za 2018. godinu za izuzetan poslovni uspeh i izuzetan i inovativni uticaj na srpsku preduzetničku zajednicu.

Startup Genom je u svom godišnjem izveštaju posebno ukazao i na Gaming zajednicu koja u našoj zemlji postoji. U datom izveštaju naveden je, nezaobilazni Nordeus koji je proizveo nadaleko poznatu fudbalsku aplikaciju – Top Eleven Football Menager, koja broji neverovatnih 180 miliona korisnika, i ostvarenim prihodom preko 75 miliona dolara u 2018. godini. Pored Nordeus-a, u izveštaju se navodi i 3Lateral, kao vodeći programer digitalne animacije i programskog sadržaja koju je Epic Games kupio tokom 2019. godine. Takođe, u pomenutom izveštaju navodi se i SGA Association (Serbian Games Association) koji je ostvario poslovnu saradnju sa velikim imenima, poput Facebook-a i Unity-a.

NEDOSTACI STARTAP EKOSISTEMA I PREDLOZI REŠENJA

Međutim, pored navedenog, godišnji izveštaj Startup Genom-a ukazao je i na neke nedostatke sa kojim se domaći startap ekosistem suočava. Oni se ogledaju primarno u problemima sa njihovim finansiranjem i pristupom kapitalu, ali sa druge strane i u odsustvu komunikcije i saradnje između samih startapova koji čine startap zajednicu Srbije.

Problemi sa finansiranjem sa kojima se startapovi u Srbiji redovno suočavaju tema je o kojoj se dosta govorilo i pre objavljivanja godišnjeg izveštaja Startup Genom-a. Naime, postojeći instrumenti finansiranja predviđeni regulativom naše zemlje nedovoljno uvažavaju specifičnosti startap industrije, zbog čega je potrebno raditi na stvaranju novih instrumenata finansiranja i modifikaciji postojećih.

Smatramo da se drugi nedostatak srpske startap industrije neopravdano zanemaruje i potiskuje u drugi plan, zbog čega ćemo se detaljnije baviti njegovom analizom.

Advokatska kancelarija „Cvjetićanin&Partners“ u Republici Srbiji i regionu prepoznata je kao kancelarija koja prati dešavanja, rast i razvoj domaće startap scene maltene od samih njenih početaka, prateći ujedno i dešavanja u startap industriji u regionu i svetu.

Analizirajući pomenuti godišnji izveštaj Startup Genom-a sa jedne strane, i prateći aktuelna dešavanja u srpskoj startap industriji, uvideli smo da između startapova koji čine startap zajednicu Republike Srbije zaista ne postoji dovoljno čvrsta komunikacija ni saradnja.

Prema našem zaključku, primarni razlog odsustva saradnje i komunikacije među startapovima jeste činjenica da srpski startapovi jedni druge posmatraju kao konkurenciju. I mada je u izvesnoj meri konkurencija zdrava i nužna, odsustvo bilo kakve povezanosti i saradnje u startap industriji može se negativno odraziti na dalji razvojni put srpskog startap sistema.

Nedostatak u komunikaciji u okviru srpske startap zajednice u velikoj meri je posledica činjenice da su naši startapovi do sada mahom bili angažovani na inostranim projektima ili su, pak, takvim projektima pružali podršku. U takvoj radnoj atmosferi, razumljivo, nije bilo prostora za njihovu naročitu saradnju.

STVARANJE NOVE VREDNOSTI (dominacija proizvoda u odnosu na uslugu)

Za dalji razvoj startap industrije u Republici Srbiji i njeno visoko kotiranje na svetskom tržištu nužan preduslov ostvarivanje komunikacije i saradnje među startapovima koji čine srpsku startap zajednicu.
Ostvarenju tog cilja može doprineti jedan novi, inovativni pristup u njihovom radu. Naime, povezivanje startapova koji se bave različitim, ali ipak srodnim delatnosima moglo bi još više pospešiti uspon domaće startap zajednice u svetu.

Primer: ukoliko kompanija razvija program koji pravi vernu simulaciju ljudskog pokreta, prirodno je da ista saradjuje i razmenjuje iskustva sa kompanijama iz „gaming“ industrije, obzirom da je pokret od ključnog značaja za razvoj svih vrsta video igara u kojima su protagonisti ljudska bića.

Razvoj sopstvenog proizvoda u odnosu na pružanje podrške razvoju proizvoda kompanija iz inostranstva bi morao postati novi prioritet. Na taj način bi se generisala veća vrednost, osnosno dobit (jer se prodaje proizvod, a ne usluga) ali bi se dodatno pospešivalo zapošljavanje i stručnjaka iz drugih delatnosti, kao što su stručnjaci za marketing, prodaju itd, koji bi bili angažovani na plasiranju proizvoda (video igre, aplikacije…)

Udruživanje i razmena znanja, iskustva i tehnologije neizostavno bi vodio još većem uspehu, rastu i razvoju domaćeg startap ekosistema.

PREDLOG ZA ODRŽAVANJE IT KONFERENCIJA DRUGAČIJE VRSTE

Nadalje, povezivanju startapova u Srbiji i stvaranju čvršće komunikacione veze mogu pomoći IT konferencije čiji bi cilj primarno bio promocija putem projektnih zadataka, odnosno zadataka na kojima nužno mora saradjivati više kompanija radi stvaranja proizvoda veće završne vrednosti.

Do sada je najveći broj IT konferencija bilo koncipirano kao konferencije promotivnog i takmičarskog – challange tipa, što smatramo da je suprotno od onoga što je našoj startap sceni potrebno. Tipičan primer konferecije takvog tipa jeste prošlogodišnja Microsoft konferencija-Sinergija 2019, na kojoj su prisustvovali i advokati Cvjetićanin&partners. Iako je na spomenutoj konferenciji u „challange day“ pobedu zasluženo odneo AVS Solutions, (klijent naše advokatske kancelarije), nagrada od par hiljada evra koju su osvojili za prvo zasigurno ne može predstavljati motivaciju za nove generacije programera, a sam cilj njenog održavanja nije doveo do bolje integracije i pozitivnog efenta na čitav IT ekosistem, što bi morao biti cilj za neke buduće konferencije.

Dakle, srpskom startap ekosistemu je neophodno mnogo više konferencija koje će primarno biti usmerene na međusobno povezivanje srpskih startapova, kao i na njihovo povezivanje sa inostranim startapovima.

Pospešivanje saradnje među startapovima koji čine domaći startap ekosistem, uz adekvatnu pravnu regulativu koja će uvažavati sve specifičnosti startap industrije, neizostavno će naš startap ekosistem učiniti još dominantnijim na svetskom tržištu. Time ćemo preskočiti čitavu jednu industrijsku revoluciju, što znači da ćemo od države čiji je do skora najveći prihod činila poljoprivredna proizvodnja, postati država digitalnih rešenja za za sve sektore privrede, pa i za samu poljoprivredu.