Žig– razlozi za brendiranje proizvoda

Za razliku od mnogih evropskih zemalja u kojima je postupak za priznavanje i registrovanje žiga umnogome pojednostavljen, kod nas Zavod za intelektualnu svojinu ispitivanje uslova za priznanje žigova vrši po službenoj dužnosti. Postoje brojni razlozi pro et contra za davanje ovakve zakonske nadležnosti domaćem Zavodu.

Kao što je poznato, žig ima svoju imovinsku i moralno-pravnu komponentu. Imovinska komponenta žiga ovlaščuje imaoca prava da se, slično kao i kod prava svojine, sam titular brine o zaštiti svoga prava. Naime, takav stav podrazumeva da se u slučaju pokušaja zaštite istog ili sličnog žiga za istu ili sličnu vrstu roba i sluga titular prava na zaštićeni žig usprotivi pokušaju takve zaštite. Čini se, stoga, da je sistem prigovora u postupku zaštite žiga, daleko opravdaniji. Domaći dušebrižnici ističu da nivo pravne kulture, odnosno svesti, o neophodnosti svakodnevne brige o zaštiti svoga prava još uvek u nas, nije dovoljno visok. Titulati žiga, oni ističu, još uvek nemaju svest o neophodnosti brige za vlastita prava industrijske svojine, kao što recimo brinu o pravnoj zaštiti svoje nepokretnosti. Ukoliko je to glavni razlog, smatramo da je došlo vreme za izmenu zakonodavstva u ovome pogledu.

Naše je stanovište, da jedan upravni organ ne treba po službenoj dužnosti voditi brigu o subjektivnom pravu trećeg lica, jer je takvo postupanje u suprotnosti sa osnovama građanskog prava. Ovo stoga što je ocena sličnosti žigova u samoj osnovi sticanja i kasnije zaštite prava na žigovima, kao jednog složenog prava industrijske svojine. Ipak, treba reći da naš Zakon o žigovima dopušta mogućnost ulaganja prigovora, ali to je tzv. kvazi-prigovor, jer se na taj način Zavodu kao organu uprave samo ukazuje na relativnu sličnost, koju on već ispituje po službenoj dužnosti.

1. UVOD

Godina 2009. predstavlja plodonosno vreme nacionalnog zakonodavstva u oblasti prava industrijske svojine u kom periodu je doneto nekoliko novih zakonskih propisa u ovoj oblasti, a između ostalih i novi Zakon o žigovima. Istovremeno, ekonomski aspekti industrijske svojine dobijaju sve više na značaju jer temelj ekonomije zasnovan na znanju, počiva na intelektualnom kapiitalu.

Pravna zaštita roba ili usluga putem žiga, iako nije obavezna, uvek je dobrodošla, jer nudi brojne koristi za njegovog vlasnika, te pored ostalog: isključivo pravo titulara da žigom obeležava svoje robe i usluge u prometu na teritoriji zemlje u kojoj je zaštita priznata, isključivo pravo vlasnika da svim drugim licima zabrani neovlašćeno korišćenje istog ili sličnog znaka za obeležavanje slične ili istovrsne robe i usluga u prometu na terotoriji zemlje na kojoj je zaštita priznata, lako dokazivanje pred sudom, ili nekim drugim državnim organom samog vlasništva nad žigom (na osnovu rešenja o priznanju žiga, isprave o žigu, ili nekog drugog akta koji donosi Zavod za intelektualnu sredinu).

Žig je stoga značajno komercijalno oruđe za povećanje investicija, finansijskog dobitka od licenci, franšizinga i prenosa prava.

Osnovni principi međunarodne zaštite svih prava industrijske svojine sadržani su u Pariskoj konvenciji o zaštiti industrijske svojine, a postupak međunarodnog registrovanja žigova je posebno regulisan Madridskim aranžmanom o međunarodnom registrovanju žigova, kao i Protokolom uz Madridski aranžman o međunarodnom registrovanju žigova.

2. TEORIJE U PRAVU ROBNIH I USLUŽNIH ŽIGOVA

Žigovno pravo poznaje više teorija koje definišu sam pojam ziga i opravdanost ovakve pravne zaštite, a značajne su jer svaka od njih na svoj način doprinosi razvoju određenih komponenti žigovnog prava.

Jedna od teorija jeste da je pravo o zigovima deo prava o suzbijanju nelojalne utakmice, (tj. zakonodavstva o zaštiti konkurencije), te se na žigovno pravo primenjuje generalna klauzula tog prava, kao i njegove odredbe. Ova teorija je prihvatljiva u onom delu žigovnog prava koji se odnosi na uslove za zaštitu znaka žigom, odnosno na zahteve da znak ne sme biti protivan moralu.

Veoma uticajna teorija u pravu industrijske svojine i posebno pravu žigova bila je teorija o žigovima kao ličnom pravu. Žig je vezan za preduzeće, on ukazuje na proizvođača, on je lično pravo poput prava na ime. Zbog toga žig nije samostalno, nezavisno dobro, on je vezan u potpunosti za proizvođača te je nemoguć prenos žiga bez preduzeća ili dela preduzeća. Zasluga ove teorije je što u svojim pojedinim delovima ukazuje na moralna prava pravnih lica koji su nosioci žiga i na biće žiga, posebno njegov ugled.

Jedna od opštih teorija industrijske svojine – teorija lansiranja (aviamenta) nastala u italijanskoj pravnoj teoriji, odnosi se i na robne i na uslužne žigove, u smislu da i oni lansiraju preduzeće, da mu daju snagu, da spadaju u najvitalniji deo sredstava preduzeća. Ova teorija ukazuje na ekonomski značaj žigova i na nužnost njihove potpune zaštite.

Prema teoriji garancije žig ima funkciju garancije kvaliteta. Međutim, ova teorija nije prihvatljiva, jer Zakon o žigovima ne sadrži uslove koje jedan znak treba da ispunjava u pogledu kvaliteta da bi bio zaštićen žigom.

Teorija da je pravo industrijske svojine, svojina industrijalaca, nikada nije imala uticaja u žigovnom pravu na odnos žiga i prava autora likovnog rešenja ili lična prava.

Ipak, teorija karakteristika se može primeniti na pravila o distinktivnosti znaka, tj. distinktivnim delovima znaka, kao posebnim zaštićenim celinama na kojima postoji isključivo pravo. Ona je posebno značajna za ocenu sličnosti u žigovnom pravu, posebno kod ocene da li postoji povreda žiga.

3. NEKE OD FUNKCIJA ŽIGA

…

Preuzmite kompletan tekst putem ovog linka…

Autor teksta: advokat Nenad Cvjetićanin