Znak kojim se obeležava određena roba ili usluga se u pravnoj terminologiji naziva žig i predstavlja vrlo značajan faktor u današnjem poslovanju. Žig je podjedanko važan kako za njegovog titulara, tako i za potrošača žigom zaštićenog proizvoda odnosno korisnika žigom zaštićene usluge. Naime, titular žiga ima pravo da žig nesmetano koristi, da se suprotstavi korišćenju žiga od strane neovlašćenih lica, da ga ekonomski eksploatiše, kao i da pravno raspolaže njime. Sa druge strane, potrošačima, odnosno korisnicima usluga žig služi prilikom odabira konkretnog proizvoda, odnosno usluge.
ŠTA JE ŽIG I KOJE SU NJEGOVE FUNKCIJE?
Žig, u najširem smislu reči, možemo definisati kao pravo industrijske svojine.
Međutim, Zakon o žigovima daje njegovu preciznu definiciju i kaže da je žig „pravo kojim se štiti znak koji u prometu služi za razlikovanje robe, odnosno usluga jednog fizičkog ili pravnog lica od iste ili slične robe, odnosno usluga drugog fizičkog ili pravnog lica.“
Iako čitajući zakonsku definiciju možemo zaključiti da je primarna funkcija žiga funkcija razlikovanja proizvoda, odnosno usluga dva ili više lica, ne treba zanemariti ni brojne druge funkcije koje žig ima.
Tako, valja ukazati da je jedna od najvažnijih funkcija žiga njegova reklamna funkcija. U tom smislu u svakodnevnom govoru možemo čuti izraze marka, brend, logo, znak i slično.
Žig može biti korišćen i u funkciji internet domena. Inernet domen je tekstualna oznaka koja identifikuje skup uređaja ili servisa, povezujući ih u jedinstvenu administrativno-tehničku celinu. Prostije rečeno, domen možemo zamisliti kao virtuelnu parcelu na internetu koju možemo zakupiti kod domaćeg ovlašćenog registra domena i na koji možemo postaviti svoju internet stranicu. Dakle, prilikom zakupa domena neophodno je naznačiti naziv pod kojim će domen biti registrovan i to je kritičan trenutak kada može doći do problema, ukoliko naznakom imena vašega domena povredite neko pravo intelektualne svojine. Domaći registar domena RNIDS (Registar nacionalnog internet domena Srbije), neće proveravati da li ime koje registrant predlaže kao naziv domena predstavlja ujedno i žig ili drugo pravo intelektualne svojine, već će odobriti registraciju, a sam registrant je obavezan da potpiše izjavu kojom potvrđuje da prema svom najboljem znanju i prema svom iskrenom uverenju registracija traženog domena ne vređa tuđe pravo intelektualne svojine, te da su svi podaci navedeni u registraciji istiniti i potpuni. Ukoliko se kasnije ispostavi da je registrant dao neistinitu izjavu, te da domen koji je registrovao predstavlja žig, vlasnik žiga može tužbom tražiti poništaj registracije i prenos domena na sebe, kao titulara žiga.
REGISTRACIJA ŽIGA
Registracija žiga vezana je za postupak zaštite žiga. Važno je napomenuti da je zaštita žiga teritorijalna, što znači da žig uživa pravnu zaštitu samo u onim zemljama u kojima je registrovan. S tim u vezi govorimo o dve vrste registracije – nacionalnoj ili domaćoj i međunarodnoj.
Pravna zaštita žiga u nacionalnim okvirima ostvaruje se u upravnom postupku pred Zavodom za intelektualnu svojinu Republike Srbije koji vodi nacionalni registar žigova. Postupak za priznanje žiga pokreće se prijavom za priznanje žiga, prilikom čijeg podnošenja se moraju naznačiti klase roba i usluga u kojem se žig štiti.
Po podnošenju predmetne prijave, Zavod za intelektualnu svojinu ispituje da li su ispunjeni svi zakonom propisani uslovi za priznanje žiga. Ukoliko jesu, Zavod za intelektualnu svojinu poziva podnosioca prijave da uplati propisane takse, nakon čega sprovodi postupak upisa prava u Registar žigova i podnosiocu izdaje ispravu o žigu koja ima karakter rešenja u upravnom postpku.
-
Međunarodna registracija žiga
Osim u okvirima naše zemlje, žig se može štiti i na međunarodnom nivou. Međunarodna zaštita žiga vrši se na osnovu Madridskog aranžmana, Protokola koji se odnosi na Madridski aranžan i Pravilnika za njihovo izvršenje.
Međunarodna zaštita žiga ostvaruje se podnošenjem prijave Međunarodnom birou za intelektualnu svojinu (eng. WIPO – World Intellectual Property Organization), preko domaćeg Zavoda za intelektualnu svojinu. U samoj prijavi neophodno je naznačiti zemlje u kojima se zaštita žiga traži, a visina takse za međunarodnu registraciju žiga zavisi upravo od broja odabranih zemalja.
Važno je napomenuti da uslov za međunarodnu registraciju žiga jeste prethodno podnošenje domaće prijave čija sadržina je istovetna sadržini prijave za međunarodnu registarciju (u pogledu znaka koji se štiti žigom, klasa robe i usluga, podnosioca prijave).
Nakon registracije, međunarodno zaštićeni žig ima istu pravnu zaštitu kao da je registrovan na osnovu prijave neposredno podnete zavodu inostrane zemlje koju je podnosilac u prijavi naznačio.
ZAŠTITA ŽIGA – TRAJANJE
Prema našem zakonu, titular uživa pravnu zaštitu od datuma podnošenja prijave Zavodu, odnosno pre nego što predmet u upravnom postupku pred Zavodom bude uzet u razmatranje.
Zaštita žiga traje vremenski neograničeno, ali se na svakih deset godina mora plaćati taksa Zavodu za produženje prava.
Kao I domaći, I međunarodno registrovan žig se registruje na period od deset godina uz mogućnost neograničenog produžetka njegovog važenja. Međutim, važno je napomenuti da je međunarodno registrovani žig vezan za nacionalnu registraciju u vremenskom periodu od pet godina počev od dana međunarodne registracije žiga, nakon čega prestaje ukoliko u navedenom periodu prestane da važi nacionalna registracija.
LICENCA I FRANŠIZA
Žig, odnosno pravo iz prijave žiga može biti predmet raspolaganja. Tako, primera radi, žig, odnosno pravo iz prijave mogu se preneti na drugo lice ugovorom. Takođe, titular žiga može ekonomski eksploatisati svoj žig tako što će drugim licima putem licence ili franšize, ustupiti korišćenje žiga, uz mesečnu nadoknadu.
