Transformacija sporta: Kako Konvencija Saveta Evrope redefiniše bezbednost na stadionima
Usvajanjem Konvencije Saveta Evrope o integrisanom pristupu bezbednosti, sigurnosti i uslugama na sportskim događajima iz 2016. godine u Sen Deniju, države potpisnice su napravile veliki korak u unapređenju bezbednosti na sportskim priredbama. Srbija je, ratifikacijom ovog značajnog dokumenta 27. novembra 2024. godine, poslala jasnu poruku o spremnosti da se suoči s izazovima organizovanog kriminala i unapredi bezbednosne standarde na sportskim događajima. Konvencija propisuje uskladjivanje nacionalnih zakona i praksi sa međunarodnim standardima, jasno definišući odgovornosti različitih aktera i unapređujući procedure kroz institucionalne reforme.
Jedan od ključnih elemenata Konvencije je integrisani pristup koji obuhvata tri osnovna stuba: bezbednost, sigurnost i usluge. Bezbednosni aspekti odnose se na pravne regulative i tehničke mere koje osiguravaju fizičku sigurnost svih prisutnih. Primera radi, uspostavljeni su posebni zahtevi za projektovanje stadiona, evakuacione planove, dok stroga pravila o upotrebi pirotehnike igraju ključnu ulogu u smanjenju rizika na sportskim događajima. U Velikoj Britaniji, na primer, formirane su specijalizovane jedinice za sportsku bezbednost koje koriste naprednu tehnologiju za identifikaciju problematičnih navijača i unapređenje saradnje sa organizatorima sportskih priredbi.
Sigurnosni aspekti fokusiraju se na procenu rizika i upravljanje potencijalnim pretnjama, pri čemu ponašanje publike igra centralnu ulogu. Primeri iz Španije pokazuju kako integrisani bezbednosni sistemi mogu smanjiti nasilje na derbi utakmicama, dok se u Francuskoj, zahvaljujući zakonima koji prenose odgovornost na sportske klubove, beleži bolja organizacija i smanjeni incidenti. Ovakav pristup ne samo da štiti prisutne, već i omogućava da se sport posmatra u sigurnom i kontrolisanom okruženju.
Jedna od obaveza koju Konvencija donosi državama potpisnicama jeste osnivanje nacionalnih platformi za koordinaciju aktivnosti svih relevantnih subjekata. Ove platforme služe kao centri za prikupljanje i analizu podataka o incidentima, organizaciju obuka za osoblje i unapređenje saradnje između policije, organizatora i navijačkih grupa. Mađarska, na primer, ima razvijen sistem brzog reagovanja na incidente visokog rizika tokom fudbalskih utakmica, što je rezultiralo smanjenjem broja incidenata za 25% u poslednjih pet godina.
Treći stub, usluge, ima za cilj unapređenje iskustva navijača kroz adekvatnu infrastrukturu, gostoprimstvo i obuku osoblja. Na primer, u Holandiji, nacionalna platforma sarađuje sa navijačkim grupama kako bi smanjila tenzije i stvorila prijatniju atmosferu na stadionima. Ovakve inicijative pokazuju da je fokus na iskustvu publike ključan za izgradnju dugoročno održive sportske kulture.
Konvencija je donela i značajna unapređenja u organizaciji sportskih događaja u mnogim zemljama. Prema podacima UEFA-e, u državama koje su usvojile principe konvencije, nasilje na stadionima je značajno smanjeno. Uvođenje nacionalne platforme je u Italiji omogućilo identifikaciju navijača koji krše pravila, dok je u Hrvatskoj, kroz stroge kazne i zabranu prisustva utakmicama, broj incidenata drastično smanjen.
Uz sve ove napore, sport se transformiše u bezbedno i prijatno okruženje za navijače, a organizatori dobijaju alate za profesionalno upravljanje rizicima. Konvencija iz Sen Denija nije samo pravni okvir – ona je vizija budućnosti sporta kao prostora zajedništva, uživanja i fer igre.