ODGOVORI NA NAJČEŠĆA PITANJA O PREKRŠAJIMA
Prekršajno pravo predstavlja granu kaznenog prava, kojoj pripada zajedno sa krivičnim pravom i privrednim prestupima.
Saobraćajni prekršaji su u praksi najčešći, što potvrdjuje i statistika najvećeg prekršajnog suda u Srbiji – Prekršajnog suda u Beogradu, koji ima priliv od oko 200 predmeta saobraćajnih prekršaja na dnevnom nivou.
Imajući u vidu ovu statistiku, ne čudi to što su najčešća pitanja građana upravo “šta činiti kada im stigne poziv od sudije za prekršaje, kolika je kazna zaprećena u konkretnom slučaju, na koji način možemo da im pomognemo u odbrani, koliki je rok za zastarelost prekršaja, šta predstavlja prekršajni nalog, šta je sporazum o priznanju prekršaja, a šta zahtev za sudsko odlučivanje po prekršajnom nalogu.”
- ADVOKAT ZA PREKRŠAJE
Okrivljeni protiv koga se vodi prekršajni postupak može da se brani sam ili može radi svoje odbrane da angažuje advokata za prekršaje. Jedna od osnovnih dilema je kako izabrati advokata kome bi poverio svoj slučaj. Praksa je pokazala da se građani najviše interesuju i žele da angažuju advokate kojima je specijalnost ova pravna materija, što je i razumljivo, imajući u vidu kazne koje su propisane za pojedine prekršaje.
Postupanje branioca se sastoji u savetovanju klijenta, prisustvu saslušanju, ali i sastavljanju pismene odbrane ukoliko okolnosti slučaja to zahtevaju. Advokat je najčešće ovlašćen da nakon donošenja presude uloži žalbu ukoliko klijent nije zadovoljan odlukom prvostepenog suda. Prekršajni postupak je često praćen obaveznim formalnim, odnosno procesnim postupanja, koji ukoliko se propuste dovode do trajnog gubitka prava, te je zbog toga važno konsultovati se sa advokatom za savet ili zastupanje.
- DA LI JE ZA NEKE PREKRŠAJE PROPISANA KAZNA ZATVORA I KOJE SU SANKCIJE NAJČEŠĆE?
Za pojedine prekršaje kao što su napad na službeno lice, prostitucija ili kockanje sa maloletnim licem propisane su i kazne zatvora koje mogu ići od 1 do 60 dana.
Najčešća kazna jeste novčana, ali je mogu pratiti i mere kao što su oduzimanje vozačke dozvole, što za profesionalne vozače predstavlja najveći problem, jer može dovesti do gubitka radnog mesta. Propisane kazne za neke saobraćajne prekršaje mogu biti naročito oštre i visoke (stotinu i više hiljada dinara).
- SISTEM „OKO SOKOLOVO“
Digitalizacija nije zaobišla ni oblast utvrđivanja prekršajne odgovornosti.
Metodi utvrđivanja prekršajne odgovornosti zasnovani na digitalnoj tehnologiji i veštačkoj inteligenciji kao što je „Oko sokolovo“ nisu bez mana.
Naime, veštačka inteligencija još uvek nije na takvom nivou da može zabeležiti izuzetke od pravila, što za posledicu ima brojne nelogičnosti.
Treba ukazati da sistem „Oko sokolovo“ ima dva zadatka:
- osnovni zadatak ovog sistema jeste evidentiranje nepropisno parkiranih vozila, radi prekršajnog kažnjavanja,
- a od 01. septembra 2020. godine je dodat i drugi zadata, kada je njegov softver je povezan sa softverom JP Parking servis. Nakon toga dana sistem skenira i zatim proverava registarske tablice parkiranih vozila u zoniranom delu grada i šalje podatke JP Parking Servis koji dalje vrši prinudnu naplatu nadoknade za neplaćenu parking uslugu.
Treba imati u vidu da je u prvom slučaju nepropisno parkiranje prekršaj, dok u drugom slučaju nije, jer je parkiranje u zoniranom delu grada dozvoljeno, ali je neophodno platiti nadoknadu za uslugu parkiranja shodno gradskim odlukama.
- KADA DOLAZI DO GREŠAKA?
Naime, sistem „Oko sokolovo“ nije sposoban da napravi razliku u situaciji kada skenira čitavu zoniranu ulicu, a lice se parkiralo na delu koji nije zona, već je u konkretnom slučaju stalo na ulaz u garažu, ili na neobeleženo nezonirano mesto pre same raskrsnice.
Sistem po automatizmu i za takvo vozilo izdaje nalog za plaćanje doplatne karte, iako je u konkretnom slučaju vozilo bilo nepropisno parkirano (što je prekršaj, a ne osnov za izdavanje doplatne karte).
- PRIBAVLJANJE IZJAVE OD VLASNIKA VOZILA O ČINJENICI KO JE UPRAVLJAO/PARKIRAO VOZILO
Prekršajna odgovornost je subjektivna, te je MUP obavezan da pribavi informaciju ko je upravljao vozilom kojim je učinjen saobraćajni prekršaj. Tu informaciju pribavlja od lica na čije ime je vozilo registrovano.
Ovo je redovan slučaj kada je vozilo snimljeno kamerama za policijski video nadzor kako čini prekršaj, obzirom da je identitet lica u tom slučaju nepoznat, jer se na osnovu snimka isti ne može utvrditi. Ukazujemo da MUP primenjuje istu proceduru pribavljanja izjava kako u situaciji kada se nepropisno upravljalo vozilom, a tako i kada je vozilo bilo nepropisno parkirano.
Ukoliko se vlasnik vozila ne izjasni ko je nepropisno upravljao vozilom, to neizjašnjavanje predstavlja novi prekršaj za koji je zaprećena novčana kazna od 100.000,00 -120.000,00 dinara, dok je za ne pružanje informacije ko je nepropisno parkirao vozilo zaprećena kazna u iznosu od 25.000,00 dinara.
- IZVORI PREKRŠAJNOG PRAVA U REPUBLICI SRBIJI
Najvažniji izvor procesnog prekršajnog prava u Srbiji je Zakon o prekršajima. U slučaju pravnih praznina, propisana je shodna primena Zakonika o krivičnom postupku. Pored navedenih zakona treba spomenuti i Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima obzirom da saobraćajni prekršaji u praksi prekršajnih sudova čine veliku većinu svih sudskih predmeta.