Legalizacija

Legalizacija je postupak naknadnog izdavanja gradjevinske i upotrebne dozvole za objekte ili delove objekta izgradjenih odnosno rekonstruisanih bez gradjevinske dozvole (Zakon o planiranju i izgradnji objavljen u „Službenom glasniku RS“ br. 72/2009 i 81/2009). Uz zahtev za legalizaciju objekata neophodno je, u zavisnosti od vrste objekata, podneti sledeću dokumentaciju:

1. Za porodične stambene objekte do 100m2 BRGP, stambene zgrade sa stanovima do 100m2 neto korisne površine i stambene objekte preko 100m2 s jednim stanom:

• dokaz o pravu svojine, dokaz o pravu zakupa na gradjevinskom zemljištu, dokaz o pravu svojine na objektu
• fotografije objekta (ukupno četiri) minimalnih dimenzija 100 x 150mm
• tehnički izveštaj o stanju objekta, instalacija, infrastrukturne mreže i spoljnjeg uredjenja, koji sadrži geodetski snimak objekta na kopii plana parcele
• administrativna taksa

2. Za stambene objekte sa više stanova, stambeno-poslovne objekte, poslovne i proizvodne objekte:

• dokaz o pravu svojine, dokaz o pravu zakupa na građevinskom zemljištu, dokaz o pravu svojine na objektu
• fotografije objekta (ukupno 4) minimalnih dimenzija 100 x 150mm
• zapisnik o izvršenom veštačenju o ispunjenosti uslova za upotrebu objekta sa specifukacijom posebnih fizičkuh delova koji sadrži geodetski snimak objekta na kopiji plana parcele, sa iskazanom BRGP
• administrativna taksa.

3. Za pomoćne objekte:

• dokaz o pravu svojine, dokaz o pravu zakupa na građevinskom zemljištu, dokaz o pravu svojine na objektu
• fotografije objekta (ukupno 4) minimalnih dimenzija 100 x 150mm

• administrativna taksa.

4. Za objekte izgrađene iz sredstava budžeta RS, AP ili jedinice lokalne samouprave:

• zapisnik o izvršenom veštačenju i tehničkoj ispravnosti i ispunjenosti uslova za upotrebu objekta sa specifikacijom posebnih fizičkih delova, koji sadrži geodetski snimak objekta na kopiji plana parcele, sa iskazanom bruto razvijenom površinom u osnovi objekta
• administrativna taksa.

5. Za objekte za koje je izdato odobrenje za izgradnju po propisima koji su važili do dana stupanja na snagu Zakona o planiranju i izgradnji, a kojim je odstupljeno od izdatog odobrenja za izgradnju i potvrđenog glavnog projekta:

• dokaz o pravu svojine, dokaz o pravu zakupa na građevinskom zemljištu, dokaz o pravu svojine na objektu, projekat izvedenog objekta
• administrativna taksa.

Navedena dokumentacija obavezno se prilaže u originalu ili overenoj fotokopiji.

Po novom Zakonu o planiranju i izgradnji 11.03.2010. god. protekao je rok za podnošenje zahteva za legaliazaciju nelegalno izgrađenih ili rekonstruisanih objekata, za sve objekte koji su izgrađeni (ukrovljeni) do 11.09.2009.god.

Zahteve je trebalo podneti odeljenju za građevinske poslove (odsek za legalizaciju) pri opštini na kojoj se nepokretnost nalazi, za objekte do 800m2 BRGP, a za objekte preko 800m2 direktno Sekretarijatu za poslove legalizacije koji se nalazi u ul. Kraljice Marije br. 1, a preko pisarnice u ul. 27.marta br. 43-45.

Postupak po podnetom zahtevu

Ukoliko nadležni organ utvrdi da postoji mogućnost legalizacije, o tome obaveštava podnosioca zahteva, koji u roku od 60 dana sklapa ugovor sa Direkcijom za građevinsko zemljište i plaća naknadu za uređivanje gradskog građevinskog zemljišta. Naknada za uređivanje građevinskog zemljišta utvrđuje se u zavisnosti od namene objekta koji se legalizuje, zone u kojoj se nalazi objekat (Ekstra zona, i ekstra zona,I, II, III, IV, V, VI, VII, VIII i Zona specifičnih namena) i površine objekta.

U postupcima legalizacije predviđena su sledeća umanjenja naknade:
1. Za porodične stambene objekte do 100m2 i stanove u stambenim zgradama, neto korisne površine stana do 100m2, naknada za uređivanje građevinskog zemljišta se umanjuje za 60%, pod sledećim uslovima:

• ukoliko se ugovor sa Direkcijom za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda JP zaključi do 31.12.2010.god.
• ukoliko se radi o licu koje je izgradnjom objekta, odnosno kupovinom stana trajno rešavalo svoju stambenu potrebu.

2. Za objekte ukupne neto površine do 200m2 i sa maksimalno dve stambene jedinice, čiji je vlasnik fizičko lice, naknada za uređivanje građevinskog zemljišta za stambeni prostor obračunava se samo u visini naknade za magistralnu i primarnu mrežu.

3. U slučaju legalizacije radova na adaptaciji stana ili radova na pretvaranju zajedničkih prostorija u stambeni prostor ili pripajanju zajedničkih prostorija stambenom prostoru, kada je investitor ovih radova fizičko lice, ako se ovim radovima formira stambeni prostor neto površine do 200m2, računajući i stambeni prostor kome se pripaja novoformirani stambeni prostor, naknada se obračunava samo u visini naknade za magistralnu i primarnu mrežu.

4. Naknada za uređivanje građevinskog zemljišta ne plaća se u postupku legalizacije za stambene objekte neto površine do 200m2 čiji su vlasnici fizička lica, izgrađene zaključno sa 1971. godinom.

5. Naknada za uređivanje građevinskog zemljišta ne plaća se u postupku legalizacije za pomoćne objekte izgrađene u okviru i za potrebe poljoprivrednih domaćinstava u VII I VIII zoni.

Za objekte izgrađene, odnosno rekonstruisane i dograđene bez građevinske dozvole, ne moze se naknadno izdati građevinska dozvola ako je objekat:

• izgrađen, odnosno rekonstruisan na zemljištu nepovoljnom za građenje
• izgrađen, odnosno rekonstruisan od materijala koji ne obezbeđuju trajnost i sigurnost objekta
• izgrađen na površinama javne namene, odnosno zemljištu planiranom za uređenje ili izgradnju javnih objekata ili javnih površina za koje se utvrđuje opšti interes, u skladu sa zakonom
• izgrađen, odnosno rekonstruisan u zoni zaštite prirodnog ili kulturnog dobra

• izgrađen, odnosno rekonstruisan sa namenom koja je u suprotnosti sa pretežnom namenom u toj zoni

Pokrenuta je inicijativa u Ministarstvu finansija da vlasnici nelegalno izgrađenih ili rekonstruisanih objekata koji nisu podneli zahtev za legalizaciju do 11.03.2010.god. plaćaju višestruko veći porez na imovinu, a postoji i mogućnost rušenja objekata koji ne budu legalizovani. Ukoliko je prijava za legalizaciju podneta po ranije važećem zakonu u propisanim rokovima, ne treba podnositi novi zahtev, već se ta prijava ima smatrati zahtevom u skladu sa novim zakonom. Ukoliko uz zahtev nisu podneti svi propisani dokazi, nadležni organ je dužan da zatraži dopunu dokumentacije, u roku koji ne može biti duži od 60 dana.

Ako u navedenom roku podnosilac zahteva ne izvrši dopunu dokumentacije, nadležni organ će zahtev odbaciti zaključkom. Protiv zaključka je dozvoljena žalba. Ukoliko nadležni organ utvrdi da ne postoji mogućnost legalizacije, donosi rešenje kojim se zahtev odbija, te se po njegovoj pravnosnažnosti dostavlja građevinskoj inspekciji na dalji postupak.

Ukoliko nadležni organ utvrdi da postoji mogućnost legalizacije, kada od Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda JP pribavi podatak o visini naknade za uređivanje građevinskog zemljišta za objekat, dužan je da obavesti podnosioca zahteva da postoji mogućnost legalizacije, zatim o visini naknade koju je dužan da plati i na kraju, da je dužan da u roku od 60 dana dostavi dokaz o uređenju međusobnih odnosa sa Direkcijom. Ako podnosilac zahteva ne dostavi dokaz o uređenju međusobnih odnosa sa Direkcijom u navedenom roku, nadležni organ zaključkom odbacuje zahtev.

Ukoliko podnosilac zahteva u roku od 60 dana dostavi dokaz o uređenju međusobnih odnosa sa Direkcijom, nadležni organ građevinsku dozvolu, odnosno građevinsku i upotrebnu dozvolu izdaje jednim rešenjem.

Autor teksta: advokat Nenad Cvjetićanin