KO JE ADVOKAT?

KO JE ADVOKAT?

Reč advokat potiče od latinske reči advokatus, što u prevodu znači „onaj koji je dozvan u pomoć“. Advokat je lice koje je položilo advokatsku zakletvu, koje je upisano u imenik advokata i koji je ovlašćen da vrši delatnost advokature.

POSLOVI KOJE OBAVLJA ADVOKAT?

Advokatura predstavlja nezavisnu i samostalnu službu pružanja pravne pomoći, a  podrazumeva zastupanje fizičkih i pravnih lica pred sudovima i drugim državnim organima, davanje pravnih saveta, sastavljanje ugovora i drugih pravnih akata.

Advokat je u svom radu dužan da se stvarno i stalno bavi advokaturom, da pravnu pomoć pruža stručno i savesno i da čuva advokatsku tajnu, što je propisano Zakonom o advokaturi i Statutom advokatskih komora.

KRATKA ISTORIJA ADVOKATURE

Advokatura je nastala u antičkoj Grčkoj i to tako što se advokatura izdvojila kao posebna grana retorike. U antičkoj Grčkoj je nastalo profesionalno pružanje pravne pomoći, tako što su građani vešti pravu i besedničkom znanju zastupali interese svojih klijenata. Preteča advokata su bili logografi koja su pisali govore za lica koja su se pred sudom pojavljivali kao stranke.

Jedan od najznačajnih govornika i advokata u staroj Grkoj bio je Demosten. Demosten je bio poznat po svojim jasnim i spretnim izlaganjima. Prve sudske govore izrekao je veoma mlad, sa svega dvadeset godina, kada je u sudskom postupku pobedio svoje staratelje koji su mu proneverili nasledstvo.

Antička grčka advokatura je zajedno sa logografima postavila temelj za razvoj celokupne advokature, naročito rimske advokature koja će dostići vrhunac antike i biti temelj modernog prava.

Rimsko pravo je iznedrilo pregršt pravnih instituta i načela koja se i dan danas koriste, a čitav evropski-kontinentalni pravni sistem se na njemu zasniva. Veliki doprinos pronošenju slave rimskog prava su dali i njegovi poznati pravnici. Među najpoznatijim je svakako -Marko Tulije Ciceron. Ciceron je bio istaknuti pravnik kojeg je krasila neverovatna besednička veština. Istakao se po odbrani Seksta Roksija, zbog čega se zamerio Suli, pa je morao da se povuče iz advokatskog posla i napusti Rim, iz čega se može zaključiti da su advokati i tada trpeli progon i pritiske vlasti. Njegovo napoznatije delo su „Filipike“ u kojima se oštro suprotstavio Marku Antoniju.

 ADVOKATURA U SRBIJI

Savremena advokatura je u Srbiji ustanovljena Zakonom o pravozastupnicima donetim na predlog Vlade Ilije Garašanina 28. februara 1862. godine, a za vreme vladavine Kneza Mihaila Obrenovića.

Zakon o pravozastupnicima propisivao je da pravnu pomoć mogu vršiti samo školovani pravnici sa položenim pravozastupničkim ispitom “iz postojećih građanskih i krivičnih zakona” koje u ovo zvanje upiše Ministarstvo pravde. Takođe, ovim zakonom je ustanovljeno koji su poslovi nespojivi sa poslovima advokature, kao i da određena lica ne mogu da obavljaju poslove pravozastupništva.

Prvo udruženje pravozastupnika (preteča advokatske komore) osnovano je 1886. godine, a od 1887. godine pravozastupnici su pokrenuli prvi stručni časopisi u Srbiji, pod imenom „Branič“.

Zakonom o advokaturi iz 1929. godine, definisani su principi advokature kao što su samostalnost, nezavisnost i samoregularnost profesije. Zakonom je ustanovljen savremeni komorski sistem, te je advokatska komora Beograda kao obavezno udruženje advokata osnovana 09.06.1929. godine. U skladu sa zakonom, advokatskoj komori je poverena autonomija u pogledu odličivanja o upisu novih članova, obaveza vođenja imenika advokata, kao i mogućnost propisivanja normi profesionalnog ponašanja i izricanja sankcija za njihovo nepoštovanje.

UMESTO ZAKLJUČKA

  • Advokata treba da krase i preporučuju sledeće osobine: stručnost, sposobnost, ugled i poverenje koje je stekao svojim radom i ponašanjem, što je propisano i Kodeksom advokatske etike
  • Advokat treba da prati propise, pravnu praksu i stručnu literaturu i da obnavlja, usavršava i proširuje svoje pravno i opšte obrazovanje.

Cilj pravnog obrazovanja je i izučavanje pravnih veština, razvijanje osećaja za etičke vrednosti i zaštitu ljudskih sloboda i prava, podsticanje brige za rad u korist klijenta i pružanje podrške zakonitoj delotvornosti pravosuđa.

Na kraju ukazujemo, od advokata treba razlikovati nadripisara. Nadripisarstvo je davanje pravnih saveta i zastupanje uz nadoknadu od nestručnih lica. Nadripisarstvo je krivično delo i kažnjava se zatvorskom kaznom.

Advokati moraju služiti interesima pravde kao i onima čija su im prava i slobode poverena, a njihova dužnost nije puko zastupanje, već i savetovanje radi pronalaska najboljeg ishoda za stranku.