NDA ugovori i zaštita poslovne tajne

Zaštita poslovne tajne je nužnost modernog poslovanja, naročitu u IT sektoru, obzirom da informacije (podaci o navikama, osnosno sklonosti potrošača) čine imovinu velike vrednosti. Primera radi, kompanije koje trguju podacima su trenutno najvrednije kompanije (Google, Facebook, Twitter) po berzanskoj vrednosti kapitala. Time su izbacile iz igre naftne kompanije koje su laskavu titulu decenijama nosile. Zbog toga se pojavila potreba da se poslovna tajna zaštiti, odnosno da se pristup informacijama poverljivog karaktera ograniči i onemogući trećim neovlašćenim licima.

POSLOVNA TAJNA: POJAM I NJENO REGULISANJE

Poslovna tajna je zakonska kategorija i uživa pravnu zaštitu. Ona se pre svega štiti Zakonom o zaštiti poslovne tajne koji normira njenu sveobuhvatnu zaštitu. Osim Zakona o zaštiti poslovne tajne, poslovnu tajnu uređuje i Zakon o privrednim društvima koji svojim odredbama propisuje obavezu čuvanja poslovne tajne licima koja imaju dužnosti prema društvu. Konačno, Krivični zakonik Republike Srbije propisuje “Odavanje poslovne tajne” kao posebno krivično.

Zakon o zaštiti poslovne tajne definiše poslovnu tajnu kao “bilo koju informaciju koja ima komercijalnu vrednost zato što nije opšte poznata niti je dostupna trećim licima koja bi njenim korišćenjem ili saopštavanjem mogla ostvariti ekonomsku korist, i koja je od strane njenog držaoca zaštićena odgovarajućim merama u skladu sa zakonom, poslovnom politikom, ugovornim obavezama ili odgovarajućim standardima u cilju očuvanja njene tajnosti, a čije bi saopštavanje trećem licu moglo naneti štetu držaocu poslovne tajne.” Ovaj zakon, takođe navodi koje se informacije po pravilu štite kao poslovna tajna, a to sufinansijski, ekonomski, poslovni, naučni, tehnički, tehnološki, proizvodni podaci, studije, testovi, rezultati istraživanja, uključujući i formulu, crtež, plan, projekat, prototip, kod, model, kompilaciju, program, metod, tehniku, postupak, obaveštenje ili uputstvo internog karaktera i slično, bez obzira na koji način su sačuvani ili kompilirani.

Kao što možemo videti, poslovna tajna vrlo često predstavlja intelektualnu svojinu njenog titulara (primera radi, Know How).

NDA UGOVOR - UGOVOR O POVERLJIVOSTI

Osim zakonske zaštite, poslovna tajna se može štititi u ugovorom. Naime, NDA ugovori, odnosno ugovori o poverljivosti predstavljaju modalitet pomoću kog se može zaštiti i čuvati poslovna tajna.

Izraz “NDA ugovor” izraz je koji se kod nas kolokvijalno odomaćio, a preuzet je iz engleskog jezika i predstavlja skraćenicu od Non-Disclosure Agreement. Pored ovog naziva, često se sreću i sledeći nazivi: Confidential Disclosure Agreement (CDA), Secrecy Agreement (SA), Confidentiality Agreement (CA), Proprietary Information Agreement (PIA) i slični nazivi.

Kako i samo ime ovog ugovora kaže, ugovor o poverljivosti obavezuje njegove ugovorne strane da kao tajnu čuvaju poverljive podatke koji su kao takvi eksplicitno naznačeni u ugovoru.

Specifičnost ovog ugovora ogleda se u činjenici da istim nije nužno naznačiti jednu ugovornu stranu kao “davaoca” a drugu kao “primaoca” informacije. Primera radi, to je slučaj kada poslodavac radno angažuje zaposlenog na poslovima koji mu omogućavaju da sazna njegove poslovne tajne.

Takođe, postoje i slučajevi u kojima su obe strane istovremeno i davalac i primalac informacije koja predstavlja poslovnu tajnu. Primera radi, ukoliko dve kompanije sarađuju na određenom zajedničkom projektu, svaka kompanija je u poziciji da može saznati poverljive informacijedruge strane putem same realizacije zajedničkog projekta.

PRAV(N)A VREDNOST NDA UGOVORA

Ugovor o poverljivosti moguće je zaključiti nezavisno od bilo kog drugog pravnog posla. Moramo napomenuti da njegovo zaključenje ima poseban značaj u fazi pregovora, odnosno u fazi koja prethodi zaključenju ugovora.

Određena kompanija (koja, primera radi, razvija inovativni softvera) može pregovarati sa više drugih kompanija radi ostvarenja poslovno-tehničke saradnje, te bi morala sa svojim pregovaračima zaključiti ugovor o poverljivosti pre stupanja u pregovore. Naime, već u ovoj fazi postoji potreba da kompanija svojim pregovaračima učini dostupnim određene poverljive podatke, kako bi isti bili u mogućnosti da upute ponudu.

Dakle, pregovori se mogu voditi sa višestrana, ali će ugovor biti zaključen i poslovna-tehnička saradnja ostvarena samo sa jednom od njih. U tom smislu, zaključenje NDA ugovora u pregovaračkoj fazi smanjuje, ili pak sasvim anulira opasnost da poverljivi podaci budu učinjeni dostupnim trećim neovlašćenim licima.

Povreda odredaba NDA ugovora (odnosno odavanje poslovne tajne) povlači, između ostalog, i odgovornost prekršioca za nadoknadu pričinjene štete (stvarne štete i izmakle dobiti), ali ako je prekršilac odredbe o zaštiti poslovne tajne povredio namerno, oštećeni umesto naknade štete može zahtevati “naknadu do trostrukog iznosa uobičajene naknade koju bi primio za konkretni oblik korišćenja predmeta zaštite, da je to korišćenje bilo zakonito,“ kako navodi Zakon o zaštiti poslovne tajne. Trostruka nadoknada ima svoj penalni karakter i vodi poreklo iz Zakona o žigovima, u kome postoji identično rešenje za nadoknadu zbog povrede žiga koja je posledica namere ili grube nepažnje.

Povreda poslovne tajne predstavlja privredni prestup, ali i krivično delo.

Nezavisno od zaštite koju pružaju zakonske odredbe, stranke za povredu poslovne tajne (ugovorene NDA ugovorom) mogu predvideti plaćanje ugovorne kazne (penala), i to nezavisno od pretrpljene štete, što mi svakako savetujemo, kako bi se u konkretnom slučaju izbegla veštačenja koja su obavezna u sporovima za nadoknadu štete.

Advokatska kancelarija Cvjetićanin i Partneri obaveštavaju sve svoje klijente i saradnike da će sedište kancelarije od 01.09.2020.g. biti na adresi Alekse Nenadovića br. 19-23, II sprat, 11 000 Beograd (Vračar). Tačna lokacija (mapa) i svi podaci advokatske kancelarije Cvjetićanin i Partneri nalaze se na našoj internet prezentaciji.
+