Obračun zarade-šansa za brzu naplatu neisplaćene zarade

Obračun zarade-šansa za brzu naplatu neisplaćene zarade

Obračun zarade-šansa za brzu naplatu neisplaćene zarade

Advokatska kancelarija Cvjetićanin & Partners

Pitanje zarada centralno je pitanje interesovanja zaposlenih. Otud je veoma važno da budu informisani o svojim pravima u vezi sa isplatom zarade, koja predstavlja nadoknadu za izvršeni rad. Što su bolje informisani, manji su izgledi da postanu žrtve zloupotreba ili manipulacija od svojih poslodavaca. Ovo naročito ističemo imajući u vidu najnovije istraživanje sindikata u Srbiji da samo 17% poslodavaca privatnika u Republici Srbiji isplaćuje zaradu na vreme, dok je u državnoj upravi, lokalnoj samoupravi i javnim preduzećima stanje znatno bolje.

Radni odnosi u Srbiji regulisani su Zakonom o radu ( „Sl. glasnik RSˮ, br 24/05), kao i najnovijim Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o radu koji je stupio na snagu 29. 7. 2014. godine. Odredbe člana 54. koje se odnose na član 121. Zakona o radu, tj. na dostavljanje obračuna zarade i naknade zarade zaposlenom primenjuju se od 29. 8. 2014. godine.

Zaposleni ima pravo na zaradu koja se utvrđuje u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu. Zakonom su propisani samo osnovni elementi zarade, dok se opštim aktom, odnosno ugovorom o radu, za grupu poslova ili za pojedine poslove bliže uređuju elementi na osnovu kojih se određuje visina zarade zaposlenog. U skladu sa Zakonom o radu, ugovor o radu, među ostalim obaveznim elementima, treba da sadrži: novčani iznos osnovne zarade na dan zaključenja ugovora o radu, elemente za utvrđivanje osnovne zarade, radnog učinka, naknade zarade, uvećane zarade i druga primanja zaposlenog, rokove za isplatu zarade i drugih primanja. Ugovor o radu, međutim, ne mora da sadrži navedene elemente, pod uslovom da su oni utvrđeni zakonom, kolektivnim ugovorom o radu, pravilnikom o radu ili drugim aktom poslodavca u skladu sa zakonom, u kom slučaju u ugovoru mora da se naznači akt kojim su ta prava regulisana u momentu zaključenja ugovora. Ovo ne važi jedino kada je u pitanju novčani iznos osnovne zarade, jer je zakonom utvrđeno da ugovor o radu mora da sadrži novčani iznos osnovne zarade na dan zaključenja ugovora o radu.

U smislu člana 105. Zakona o radu, zarada se sastoji od:

– zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu;

– zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi);

– drugih primanja po osnovu radnog odnosa, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu.

Pod pojmom „zaradaˮ u smislu Zakona o radu podrazumeva se bruto zarada koja u sebi sadrži doprinose i poreze iz zarade koje plaća zaposleni.

Zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu sastoji se od:

– osnovne zarade;

– dela zarade za radni učinak;

– uvećane zarade.

Elementi za obračun i isplatu osnovne zarade utvrđuju se opštim aktom (kolektivnim ugovorom ili pravilnikom o radu) i ugovorom o radu. Osnovna zarada se određuje na osnovu uslova utvrđenih pravilnikom, potrebnih za rad na poslovima za koje je zaposleni zaključio ugovor o radu i vremena provedenog na radu. Najčešće se osnovna zarada definiše kao proizvod koeficijenta posla i vrednosti radnog časa i broja ostvarenih časova rada u mesecu. U tom slučaju, opštim aktom se utvrđuju pojedinačni koeficijenti za sve zaposlene, vrednost radnog časa, kao i da li se mesečno osnovna zarada određuje na osnovu ostvarenih sati rada u mesecu ili prosečnog broja časova rada u mesecu.

Osnovna zarada može da se utvrdi po grupama poslova (za tipične poslove ili za svaki posao pojedinačno) i može da se utvrdi na mesečnom nivou ili po radnom času. Kada se osnovna zarada dobija kao proizvod koeficijenta posla i osnovice, koeficijent posla se utvrđuje u zavisnosti od posla koji zaposleni obavlja i njegovog značaja za poslodavca, kao i složenosti i odgovornosti.

Vrednost radnog časa, tj. osnovica za obračun osnovne zarade može se utvrditi na mesečnom nivou ili po radnom času. Ukoliko se osnovica utvrdi po radnom času, potrebno je utvrditi da li se osnovna zarada obračunava na osnovu ostvarenih sati rada u mesecu ili prosečnog broja časova rada u mesecu. Ako se osnovna zarada određuje na osnovu prosečnog broja časova rada, ona će biti ista svakog meseca. U drugom slučaju, kada se zarada obračunava na osnovu stvarnog broja časova rada u mesecu, mesečna osnovna zarada će se razlikovati u zavisnosti od broja radnih dana u mesecu.

Ukoliko je za granu ili delatnost u kojoj poslodavac posluje zaključen poseban kolektivni ugovor ili ukoliko je odlukom ministra prošireno dejstvo kolektivnog ugovora, tada osnovnu zaradu treba obračunavati i isplaćivati najmanje u visini koja je propisana ovim ugovorom. Novčani iznos osnovne zarade zaposlenog ne može biti niži od osnovne zarade za poslove, odnosno grupe poslova utvrđene kolektivnim ugovorom i pravilnikom o radu, niti od minimalne zarade utvrđene u skladu sa zakonom. Ugovorom o radu, međutim, može se ugovoriti i veća osnovna zarada, odnosno koeficijent za obračun i isplatu zarade ili osnovica za obračun i isplatu zarade, od osnovne zarade, odnosno koeficijenta ili osnovice koji su utvrđeni opštim aktom poslodavca. Ova zakonska mogućnost treba da bude izuzetak, a ne pravilo, i da se primenjuje restriktivno i samo onda kada postoje opravdani razlozi za to.

Za vreme kada ne radi, tj. odsustvuje s rada iz opravdanih razloga, recimo, zbog korišćenja godišnjeg odmora, plaćenog odsustva, odsustva s rada zbog privremene sprečenosti za rad do 30 dana, odsustva s rada bez krivice zaposlenog, prekida rada do kojeg je došlo naredbom državnog organa i u drugim slučajevima utvrđenim zakonom, zaposleni ima pravo na naknadu zarade. Zaključno sa 28. julom 2014. godine naknada zarade iz članova 114–117. Zakona o radu, obračunavala se na osnovu prosečne zarade u prethodna tri meseca, a od 29. jula 2014. godine naknada zarade obračunava se na osnovu prosečne zarade u prethodnih dvanaest meseci.

Pošto je način utvrđivanja visine naknade zarade propisan Zakonom o radu, opštim aktom i ugovorom o radu, visina naknade zarade može se utvrditi na drugačiji način u odnosu na zakonsko rešenje.

U obračun naknade zarade ulaze samo primanja koja imaju karakter zarade, a ne ulaze naknade zarade isplaćene u tom dvanaestomesečnom periodu. Dakle, osnovicu za obračun naknade zarade čini isključivo zarada zaposlenog koju je ostvario u prethodnih 12 meseci koji prethode mesecu u kojem odsustvuje s rada. Da bi se izračunala prosečna zarada u prethodnih 12 meseci, i to po satu, neophodan je podatak o ukupno ostvarenim (efektivnim) satima rada (redovni, prekovremeni, noćni, sati rada na dan praznika) u prethodnih 12 meseci, pre meseca u kom je zaposleni počeo da koristi odsustvo s rada.

Obračun zarade i naknade zarade

Prilikom isplate zarade i naknade zarade poslodavac je dužan da zaposlenom dostavi obračun. Obračun je nužno dostaviti i za mesec za koji nije izvršena isplata zarade, tj. naknade zarade, uz navođenje razloga zbog kojih isplata nije izvršena. Uz obračun je u tom slučaju nužno dostaviti i obaveštenje da nije izvršena isplata zarade, tj. naknade zarade i razloge zbog kojih nije izvršena isplata. Osim toga, obračun zarade se mora dostaviti zaposlenom najkasnije do kraja meseca za prethodni mesec. Radi smanjenja troškova administracije, data je mogućnost da se obračun zarade i naknade zarade u celosti može dostavljati zaposlenom u elektronskoj formi, ali samo kad je zarada, odnosno naknada zarade isplaćena.

Novina koja je uvedena Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o radu jeste da obračun zarade i naknade zarade koji izdaje poslodavac zaposlenom predstavlja izvršnu ispravu. Da bi zaposleni mogao da traži prinudno izvršenje zarade, odnosno naknade zarade, potrebno je da budu ispunjeni uslovi utvrđeni zakonom. Takođe, da bi zaposleni na osnovu podataka iz obračuna zarade, tj. naknade zarade mogao da pripremi predlog za izvršenje, a na osnovu njega sud donese rešenje o izvršenju, potrebno je da obračun zarade, odnosno naknade zarade (tzv. obračunski listić) bude standardizovan. Sadržaj obračuna utvrđuje resorni ministar pravilnikom.

Postupak izvršenja

Može se uočiti da Zakon o izvršenju i obezbeđenju ostavlja mogućnost i drugim zakonima da propišu isprave podobne za izvršenje (videti okvir). Otuda i postoji mogućnost da, u ovom slučaju, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o radu kao lex specialis u odnosu na ZIO, uvrsti obračun zarade, tj. naknade zarade u pojam izvršne isprave.

Obračun zarade, tj. naknade zarade uveden je u red izvršnih isprava kako bi se uprostio, ubrzao i pojeftinio postupak naplate neisplaćenih zarada zaposlenih od poslodavaca.

To znači da, ukoliko poslodavac ne isplati zaradu zaposlenom, zaposleni može na osnovu obračuna zarade odmah da podnese predlog za izvršenje na osnovu izvršne isprave. Pre uvođenja ovih novina zaposleni su u slučaju da im poslodavac nije isplatio zaradu bili u znatno nepovoljnijem položaju. Njima je predstojao dug, nekada višegodišnji, iscrpljujući postupak ostvarivanja sopstvenih prava u vezi sa isplatom neisplaćenih zarada. Postupak je započinjao tužbom zaposlenog u okviru parničnog postupka. Procedura do donošenja prvostepene presude često je bila dugotrajna i skupa (kao što je angažovanje punomoćnika iz redova advokata) i to u trenutku kada su zaposleni u oskudici s novcem, imajući u vidu da se bore za svoje neisplaćene zarade.

Po okončanju prvostepenog postupka, po žalbi se čekalo od šest do dvanaest meseci kako bi presuda postala pravnosnažna. Tek tada je sudska odluka postajala izvršni naslov i postajala podobna za izvršenje.

S obzirom na to da obračun zarade sada predstavlja izvršnu ispravu, to za zaposlene znači da se preskače čitav postupak pred radnim odeljenjima osnovnog suda (prvostepeni i drugostepeni), tj. zaposleni direktno inicira postupak izvršenja time što u svojim rukama umesto presude suda poseduje obračun zarade na osnovu kog odmah može ostvariti naplatu zarade. Sud nadležan za sprovođenje izvršenja i obezbeđenja jeste sud na čijem području izvršni dužnik, u ovom slučaju poslodavac, ima sedište. Ako je u predlogu zahtevano da se izvršenje sprovodi preko izvršitelja, rešenje mora da sadrži i odluku o tom zahtevu. Rešenje kojim se usvaja predlog dostavlja se izvršnom poveriocu i izvršnom dužniku, a rešenje kojim se odbija predlog dostavlja se samo izvršnom poveriocu.

Ono što ide u prilog zaposlenima kao izvršnim poveriocima svakako jeste činjenica da je postupak izvršenja i obezbeđenja hitan i po pravilu se sprovodi bez odlaganja. Kako su rokovi za preduzimanje radnji kratki, sud je dužan da odluči o predlogu za izvršenje u roku od pet radnih dana od dana podnošenja predloga i da odluku dostavi strankama u roku od pet radnih dana od dana donošenja.

Sud određuje izvršenje, odnosno obezbeđenje onim sredstvom i na onim predmetima koji su navedeni u predlogu za izvršenje, tj. predlogu za obezbeđenje kada se izvršenje određuje na predlog izvršnog poverioca. U toku postupka sud može na predlog izvršnog poverioca da odredi drugo sredstvo ili drugi predmet izvršenja, odnosno obezbeđenja umesto onih koji su prethodno određeni.

Ukoliko izvršni poverilac u predlogu za izvršenje zahteva izvršenje na celokupnoj imovini izvršnog dužnika, ili uz predlog podnese zahtev za dobijanje izjave o imovini izvršnog dužnika, bez navođenja sredstva i predmeta izvršenja, sud određuje izvršenje, odnosno obezbeđenje bez navođenja sredstva i predmeta izvršenja. Sredstva i predmet izvršenja određuju se tek nakon identifikovanja imovine izvršnog dužnika. Kada se obaveza izvršnog dužnika sastoji u novčanom davanju, izvršni poverilac tada može pred sudom nadležnim za sprovođenje izvršenja da podnese zahtev za dobijanje izjave o imovini izvršnog dužnika, tj. da predloži sudu da pozove izvršnog dužnika da pristupi u sud radi davanja izjave o imovini u skladu sa članovima 54. i 55. Zakona o izvršenju i obezbeđenju. Ovaj zahtev se može podneti uz predlog za izvršenje i u toku izvršnog postupka, sve dok on ne bude okončan. Sud će doneti rešenje kojim će izvršnom dužniku naložiti da pristupi u sud radi davanja izjave o imovini na zapisnik pred sudijom ili da u roku od pet radnih dana dostavi sudu izjavu o imovini u potrebnom broju primeraka. Ako izvršni dužnik ne postupi po nalogu suda, tj. ako ne dâ potpunu izjavu o imovini, sud donosi rešenje o novčanom kažnjavanju. Uz dato rešenje, sud će izvršnom dužniku dostaviti primerak zahteva za dobijanje izjave o imovini, obaveštenje šta ona treba da sadrži, upozorenje da mu u slučaju nepostupanja po nalogu suda može biti izrečena novčana kazna i pouku o posledicama saopštavanja nepotpunih ili netačnih podataka u izjavi. Sud može razdvojiti postupak po zahtevu za dobijanje izjave o imovini izvršnog dužnika.

Primerak ili kopiju izjave o imovini, odnosno zapisnika sa izjavom sud će dostaviti izvršnom poveriocu. Izvršni poverilac može u roku od pet radnih dana od dana prijema izjave, tj. zapisnika sa izjavom zahtevati dopunu izjave, odnosno novu izjavu. Dopuna izjave, odnosno nova izjava može se zahtevati ako izjava ne sadrži dovoljno podataka iz kojih se imovina navedena u njoj može identifikovati ili ako javnom ili overenom ispravom izvršni poverilac dokaže da je dužnik u izjavi dao nepotpune ili netačne podatke. Sud u tom slučaju donosi rešenje kojim izvršnom dužniku nalaže da dostavi sudu dopunu izjave, tj. novu izjavu o imovini. Ukoliko izvršni poverilac nije zahtevao dopunu izjave, tj. novu izjavu, a izvršenje sprovodi sud, dužan je da u roku od pet radnih dana od dana dobijanja izjave o imovini predloži sredstva i predmete izvršenja.

Izvršitelj sprovodi izvršenje na onim sredstvima i predmetima izvršenja koji su navedeni u rešenju o izvršenju, a kad sredstvo i predmet izvršenja nisu navedeni, izvršitelj sprovodi izvršenje na osnovu sopstvenog zaključka, na sredstvima i predmetima izvršenja kojim se najpovoljnije ostvaruje namirenje izvršnog poverioca. Radi namirenja istog potraživanja može se, na osnovu zaključka, nastaviti sprovođenje izvršenja drugim sredstvima i na drugim predmetima izvršenja umesto onih koji su prethodno određeni. Nakon prijema rešenja o izvršenju, odnosno zaključka kojim se određuje izvršenje, bilo kakva raspolaganja imovinom koja učini izvršni dužnik ne proizvode pravno dejstvo. Prilikom određivanja sredstava i predmeta izvršenja, sud, odnosno izvršitelj dužan je da vodi računa o srazmernosti između visine obaveze izvršnog dužnika i sredstva i predmeta izvršenja.

U izvršnom postupku, kao i u svakom drugom, veoma je bitno pitanje dostavljanja, jer od momenta od kada je izvršeno dostavljanje određenog podneska izvršnom poveriocu, odnosno izvršnom dužniku počinje teći rok za izvršenje određenih procesnih radnji. Dostavljanje izvršnom dužniku koji je pravno lice ili preduzetnik vrši se na adresu sedišta pravnog lica ili preduzetnika koje je upisano u registru Agencije za privredne registre i drugim javnim registrima. Ukoliko je izvršni dužnik fizičko lice, dostavljanje se vrši na adresu prebivališta ili boravišta upisanu kod organa nadležnog za vođenje evidencije o ličnim kartama. Ako dostavljanje nije bilo moguće izvršiti na jedan od ovih načina, u roku od pet radnih dana od upućivanja pismena, dostavljanje se vrši isticanjem na oglasnu tablu nadležnog suda. Smatra se da je dostavljanje izvršeno u roku od pet radnih dana od dana isticanja pismena na oglasnu tablu suda. Isto se odnosi i na dostavljanje izvršnom poveriocu i drugim učesnicima u postupku.

Po namirenju izvršnog poverioca donosi se odluka o zaključenju izvršnog postupka.

Pravni lek u postupku izvršenja i obezbeđenja jeste prigovor. Prigovor se može izjaviti protiv rešenja suda samo kad je Zakonom o izvršenju i obezbeđenju propisano da je on dozvoljen. Može se izjaviti u roku od pet radnih dana od dana dostavljanja rešenja. Na rešenje o izvršenju na osnovu izvršne isprave prigovor mogu uložiti kako izvršni dužnik, tako i izvršni poverilac. Prigovor ne odlaže izvršenje rešenja, osim ako je zakonom drugačije propisano. Prigovor na rešenje o izvršenju na osnovu izvršne isprave može se izjaviti iz sledećih razloga:

– ako je obaveza iz rešenja o izvršenju ispunjena;

– ako je odluka na osnovu koje je određeno izvršenje ukinuta, poništena, preinačena, stavljena van snage, apsolutno ništava ili bez pravnog dejstva, odnosno nema svojstvo izvršne isprave;

– ako je poništeno poravnanje na osnovu kojeg je određeno izvršenje;

– ako nije protekao rok za ispunjenje obaveze ili ako nije nastupio uslov koji je određen izvršnom ispravom;

– ako je protekao rok u kom se po zakonu može predložiti izvršenje;

– ako nije nadležan sud koji je doneo rešenje o izvršenju;

– ako je izvršenje određeno na stvarima i pravima izuzetim od izvršenja, ili na kojima je mogućnost izvršenja ograničena.

Šta mora da sadrži obračun zarade?

Sadržaj obračuna zarade propisao je resorni ministar i to ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja u vidu Pravilnika o sadržaju obračuna zarade, tj. naknade zarade. Obračun zarade, tj. naknade zarade u skladu sa ovim Pravilnikom mora da sadrži: podatke o poslodavcu, podatke o zaposlenom, podatke o periodu na koji se odnosi obračun, zatim podatke potrebne za obračun zarade, odnosno naknade zarade, doprinosa za obavezno socijalno osiguranje i poreza, kao i datum dospelosti.

Ukoliko je poslodavac pravno lice, obračun mora da sadrži naziv pravnog lica, sedište, poreski identifikacioni broj, matični broj, broj računa i naziv banke kod koje se vodi. Iste podatke mora sadržati obračun i ukoliko je poslodavac preduzetnik. Ukoliko je poslodavac fizičko lice, obračun mora sadržati ime i prezime lica, adresu, matični broj, broj računa i naziv banke kod koje se vodi.

Kada su u pitanju podaci o zaposlenom, obračun sadrži ime i prezime zaposlenog, njegovu adresu, matični broj, naziv banke i broj računa na koji se uplaćuje zarada, tj. naknada zarade.

Podaci neophodni za obračun zarade, tj. naknade zarade obuhvataju ostvarene časove rada, časove pripravnosti, časove za koje zaposleni ostvaruje pravo na naknadu zarade, časove za koje zaposleni ne prima naknadu, iznos zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, iznos zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi), naknadu troškova koja ima karakter zarade (topli obrok). U podatke neophodne za obračun zarade spadaju i vrsta, osnovica, stopa i iznos doprinosa za obavezno socijalno osiguranje na zaradu, odnosno naknadu zarade koje je poslodavac dužan da obračuna i uplati u ime i u korist zaposlenog, a takođe i na zaradu, odnosno naknadu zarade koje je dužan da obračuna i uplati u svoje ime, a u korist zaposlenog – za penzijsko i invalidsko, zdravstveno osiguranje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti. Obračun mora sadržati i stopu poreza, iznos poreske olakšice za plaćanje poreza na zaradu, osnovicu za plaćanje poreza na zaradu i iznos poreza na zaradu.

Na kraju, u obračunu zarade, odnosno naknade zarade mora biti naveden iznos zarade, tj. naknade zarade bez pripadajućih doprinosa i poreza umanjen za iznos obustave, kao i iznos zarade, odnosno naknade zarade koja nije isplaćena ili nije isplaćena u celosti.

Pravilnik o sadržaju obračuna zarade, tj. naknade zarade sadrži pravilo da ukoliko poslodavac na dan dospelosti ne isplati zaradu, odnosno naknadu zarade ili ih ne isplati u celosti, obračun zarade, odnosno naknade zarade mora sadržati i potpis ovlašćenog lica u izvršnom dužniku, kao i pečat poslodavca, tj. izvršnog dužnika. Dakle, potpis ovlašćenog lica i pečat poslodavca nisu propisani kao obavezni elementi obračuna zarade, odnosno naknade zarade, osim u slučaju neisplaćivanja zarade, odnosno naknade zarade na dan dospelosti. Drugim rečima, poslodavac koji isplaćuje zarade redovno i u roku dospelosti, može zaposlenom da izda obračun bez potpisa i pečata, što olakšava primenu pravila prema kojem se obračun zarade, odnosno naknade zarade u celosti može zaposlenom dostaviti u elektronskoj formi.

Umesto zaključka

Smatra se da se uvođenjem obračuna zarade, tj. naknade zarade u red izvršnih isprava konačno otvara mogućnost da se stane na put poslodavcima koji izbegavaju da redovno isplaćuju zarade zaposlenima. Statistika Unije poslodavaca Srbije pokazuje da se prihodi većine preduzeća smanjuju iz kvartala u kvartal. Posledica takvog stanja je da oko 40% preduzeća zarade isplaćuje u roku od 60 dana, a oko 40% preduzeća kasni više od 60 dana sa isplatama zarade, dok kao što smo ranije spomenuli samo oko 20% poslodavaca ne kasni sa isplatom zarada. Ipak, uprkos ovakvom stanju na tržištu rada, zaposleni treba da imaju nadu da će se novinama uvedenim Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o radu njihova situacija poboljšati i da će se smanjiti broj zaposlenih koji rade, a ne primaju zaradu u zakonskim rokovima.

Advokatska kancelarija Cvjetićanin i Partneri obaveštavaju sve svoje klijente i saradnike da će sedište kancelarije od 01.09.2020.g. biti na adresi Alekse Nenadovića br. 19-23, II sprat, 11 000 Beograd (Vračar). Tačna lokacija (mapa) i svi podaci advokatske kancelarije Cvjetićanin i Partneri nalaze se na našoj internet prezentaciji.
+