Bračni ugovor i podela zajedničke imovine

Bračnim ugovorom se jedan ili oba supružnika obezbeđuju u slučaju spora, a razlozi za to mogu biti materijalne, ali i psihološke prirode. Iako i naše zakonodavstvo poznaje ovaj pravni institut, broj zaklјučenih ugovora u Srbiji meri se samo desetinama Pitanje regulisanja bračnih, odnosno vanbračnih imovinskopravnih odnosa spada u red najsloženijih pitanja porodičnog prava. Razloge kompleksnosti treba tražiti u kategoriji lica na koju se ova materija odnosi, ali i u samom odnosu koji postoji među supružnicima.

Treba istaći da ovde nije reč o prostom imovinskom odnosu, kakav inače postoji među običnim ugovornim stranama, već o odnosu koji je pre svega prožet emotivnim sponama.

S druge strane, priroda i sadržina prava koji čine ovaj odnos uslovlјena je nizom različitih faktora, od istorijskih, socijalnih, preko ekonomskih, pa sve do političkih. Iako, na početku, mnogi toga nisu ni svesni, imovinski odnosi supružnika, odnosno vanbračnih partnera, predstavlјaju sastavni deo svake bračne ili vanbračne veze.

Supružnici, odnosno vanbračni partneri retko razmišlјaju o imovinskopravnim aspektima svog odnosa, naročito u vreme kada su ti odnosi skladni i kada među njima nema nikakvih konflikata.

Naprotiv, kada se ti odnosi poremete, te dođe do razvoda braka ili do prestanka zajedničkog života u vanbračnoj zajednici, raspravlјanje imovinskih odnosa među ranijim partnerima prenosi se na sud, čime započinju dugotrajni, skupi i ponekad vrlo iscrplјujući sudski sporovi koji se po pravilu završavaju nezadovolјstvom obeju stranaka. Zaklјučenje bračnog ugovora otvara mogućnost da budući partneri i pre zasnivanja zajednice života ili tokom njenog trajanja, urede svoje imovinske odnose i prilagode ih svojim stvarnim potrebama i interesima, u vreme dok su odnosi među njima još uvek skladni. Cilј ovakvog ugovaranja sastoji se u pravnoj sigurnosti samih partnera i trećih lica, ali i u sprečavanju nepotrebnog umanjenja imovine prouzrokovanog plaćanjem naknada za vođenje sudskih sporova. Kada govorimo imovini supružnika, treba razlikovati dva režima, i to: sistem posebne imovine i sistem zajedničke imovine.

Sistem posebne imovine supružnika, odnosno vanbračnih partnera

Celokupna imovina koju je jedan supružnik stekao pre zasnivanja zajednice života sa drugim supružnikom predstavlјa njegovu posebnu imovinu, pri čemu nije bitan način na koji ju je supružnik stekao. Ovde treba imati u vidu i to da se kao klјučni trenutak ne pojavlјuje dan zaklјučenja braka, već dan zasnivanja zajednice života. Jasno je da će se zajednica života koju su supružnici zasnovali pre zaklјučenja braka smatrati vanbračnom, a da od trenutka zaklјučenja braka ona prerasta u bračnu zajednicu, ali je ovde bitno naglasiti da su odnosi u pogledu sticanja imovine u obe zajednice suštinski isti. Posebnom imovinom smatra se i imovina koja je pripala supružniku nakon podele zajedničke imovine koju su supružnici stekli u toku trajanja zajednice života. Najzad, odredbom člana 168. st. 2. Porodičnog zakona („Službeni glasnik RS”, br. 18/2005) izričito je propisano da se posebnom imovinom smatra i ona imovina koju je supružnik stekao poklonom u toku trajanja braka. Ova odredba je posve nepotpuna, jer nisu posebno regulisane neke vrste poklona učinjene supružnicima, a koje dovode do čestih sporova u praksi. U pitanju su svadbeni pokloni i pokloni učinjeni ulaganjem rada pri izgradnji objekata koje su supružnici zajednički gradili. U skoro svim sporovima koji se odnose na bračnu tekovinu ostaje sporno kom su supružniku učinjeni ovi pokloni. Upravo je to razlog zbog koga se valјa podsetiti osnovnih karakteristika ugovora o poklonu. Naime, to je ugovor kod koga poklonodavac ustupa poklonoprimcu određeno pravo ili mu čini neku drugu korist, bez naknade. Bitni elementi ugovora o poklonu jesu predmet ugovora i namera da se poklon učini (animus donandi). Predmet svadbenih poklona jeste pravo svojine na određenim stvarima ili novac, dok je predmet poklona učinjenih putem ulaganja rada imovinska korist koja ima za posledicu uvećanje imovine supružnika. I svadbeni pokloni i pokloni učinjeni putem ulaganja rada zasnovani su na moralnim dužnostima, a ova dužnost se najčešće zasniva na srodničkom odnosu ili na odnosima prijatelјstva. Treba uzeti u obzir da je lice učinilo svadbeni poklon onom supružniku koji ga je pozvao na svadbu. Ako su supružnici zajednički pozvali poklonodavca na svadbu, tada treba uzeti da je poklon učinjen oboma supružnicima i da svakome od njih pripada polovina poklona. Kada se radi o poklonu u vidu uloženog rada na objektima koje su gradili supružnici, treba uzeti da je lice koje je uložilo rad učinilo poklon supružniku sa kojim je u srodničkom ili u prijatelјskom odnosu. Ako lice nije srodnik, već prijatelј oba supružnika, onda takav poklon valјa smatrati poklonom koji pripada oboma supružnicima u vrednosti od po jedne polovine. Isto tako, posebnom imovinom smatra se i ona imovina koju je supružnik stekao nasleđem u toku trajanja braka, pri čemu je bez značaja od koga je tu imovinu nasledio.

Režim zajedičke imovine

Preuzmite kompletan tekst putem ovog linka…

Autor teksta: advokat Nenad Cvjetićanin, master evropskog prava saradnik u nastavi na pravnom fakultetu univerziteta „Union“ u Beogradu