Zaštita od zloupotrebe .rs domena

(eng. cybersquatting ili domain name grabbing)

Zloupotreba imena internet domena je česta pojava i kao takva ne predstavlja novost, ali u poslednje vreme uzima maha i kod nas. Iz tog razloga dajemo kratak pregled pravnih mogućnosti i načina zaštite kod takve vrste zloupotreba vezanih za domaći .rs domen. RS domen je moguće registrovati kod Registra nacionalnog internet domena Srbije, skraćeno RNIDS. U pitanju je fondacija kojoj je ICCAN-Internet Corporation for Assigned Names and Numbers (organizacija sa sedištemu Kaliforniji-SAD, koja daje dozvolu za registraciju nacionalnih internet domena) dala pravo da vrši registraciju .rs domena i odskora ćiriličnog .срб domena.

Suština ovoga pregleda je na postupku rešavanja sporova povodom zlonamernog zauzimanja domenskog imena ili na engleskom domain name grabbing. Internet domen predstavlja jednu virtuelnu parcelu na internetu, koju možete zakupiti kod RNIDS-a, ako je u pitanju .rs domen. Formalnopravno, pravilnije je poređenje sa zakupom, jer je pravna priroda korišćenja internet domena približnija pravu zakupa nego pravu svojine, obzirom da domen možete koristiti dogod plaćate nadoknadu, te da ne može biti predmet nasleđivanja, kao i da vam u određenom postupku može biti oduzet itd. Pravo svojine je ipak jedno apsolutno pravo.

Prilikom zakupa domena neophodno je naznačiti naziv pod kojim će domen biti registrovan i to je kritičan trenutak kada može doći do problema, ukoliko naznakom imena vašega domena povredite neko pravo intelektualne svojine ili neko drugo subjektivno isključivo pravo. U svakom slučaju Registar neće proveravati da li ime koje predlažete predstavlja domaći ili međunarodni žig, već će odobriti registraciju. Međutim kada nosilac prva na žig sazna da je domen registrovan upravo nazivom njegovog žiga, može pokrenuti postupak pred Komisijom za rešavanje sporova, a u skladu sa Pravilnikom o postupku za rešavanje sporova povodom registracije internet domena koji je usvojila Privredna komora Srbije. Dakle, u pitanju je institucionalna arbitraža kakvih ima više pri Privrednoj komori Republike Srbije. Registracijom .rs domena, registrant prihvata nadležnost Komisije za rešavanje sporova, a tužilac prihvata nadležnost Komisije samim podnošenjem tužbe.

RNIDS i Privredna komore Srbije su, po ustaljenoj praksi u svetu, regulisali rešavanje eventualnih sporova oko prava nad registrovanim .rs domenima kroz proces rešavanja ovih sporova pred Komisijom. Ovakav način predstavlja brži, jeftiniji i efikasniji proces rešavanja sporova u odnosu na procese koje se vode pred sudom. Ceo postupak regulisan je Pravilnikom o postupku za rešavanje sporova povodom registracije .rs domena, koji je usvojila Privredna Komora Srbije. Arbitražno veće razmatra i utvrđuje da li je registracijom i korišćenjem .rs domena registrant povredio pravo intelektualne svojine ili neko drugo subjektivno pravo tužioca, u skladu sa odredbama Pravilnika. Postupak se pokreće podnošenjem tužbe od strane tužioca. Arbitražno veće je tročlano, a prvog člana Arbitražnog veća imenuje tužilac, sa liste arbitrara, naznačenjem u samom tužbenom zahtevu. Drugog člana veća u odgovoru na tužbu, sa liste arbitara predlaže registrant. Trećeg člana Arbitražnog veća sporazumno biraju imenovani arbitri, sa Liste arbitara. Treći član veća je ujedno i predsednik veća. Tužbom se može tražiti prestanak ili prenos registracije spornog domena sa registranta na tužioca, ako se utvrdi:

1. da je sporni domen istovetan ili bitno sličan tužiočevom žigu za istu ili sličnu vrstu robe, a što može stvoriti zabludu kod učesnika u prometu. (ovde se uzima u obzir standard pažnje prosečnog potrošača, tj. učesnika u prometu)
2. da registrant nema pravo ili legitiman interes da koristi sporni domen
3. da je registrant domen registrovao i koristio protivno načelu savesnosti, poštenja i dobrih poslovnih običaja.

Arbitražno veće postupak može okončati donošenjem konačne odluke, ili zaključkom o obustavi postupka. Zaključkom se postupak procesno okončava, a konačnom odlukom se meritorno rešava o spornoj stvari. Arbitražni postupak traje po pravilu do 60 dana od dana podnošenja tužbe. Arbitražna odluka je konačna i protiv nje nema mesta žalbi. Odluka Arbitražnog veća se izvršava po isteku roka od deset dana od dana prijema odluke kod RNIDS-a, osim u slučaju da je strana u postupku dostavila dokaz o pokretanju postupka pred nadležnim sudom, kada se izvršenje odluke odlaže do pravnosnažnosti odluke suda. Strane u postupku se pri tome ne odriču prava na traženje sudske zaštite u stvari koja je predmet postupka. Takvo rešenje je uslovljeno Ustavom Republike Srbije, tj. činjenicom da se ne sme opštim pravnim aktima isključiti nadležnost suda, već samo sporazumnim ugovaranjem arbitražne klauzule među samim strankama. Ovakvo rešenje umnogome umanjuje značaj samog alternativnog rešavanja sporova ove vrste, te pravi brojne probleme sa procesne strane, ali je ono iznuđeno obzirom na imperativnu prirodu najvišeg pravnog akta. Dakle, postoji mogućnost da se uporedno sa arbitražnim vodi i parnični sudski postupak.

Nadalje postoji ovakva mogućnost i nakon donošenja odluke od same arbitraže, jer nema zabrane litispendencije, niti zabrane ne bis in idem. Pored iznetog, veliki nedostatak predstavlja i činjenica da arbitražno veće nema mogućnosti da dosudi arbitražne troškove stranci koja je pobedila u sporu, jer čak i da je tako nešto propisano pravilnikom, Komisija nema mehanizme da sprovede prinudno izvršenje svoje odluke o troškovima. Ovi nedostaci jesu ozbiljni, ali i pored toga donošenje Pravilnika o postupku za rešavanje sporova povodom registracije .rs domena, kao i formiranje Komisije za vansudsko rešavanje sporova predstavlja veliki pomak ka vansudskom reševanju ovakve vrste sporova koji su u mnogo čemu specifični i teški za domaće pravosuđe, jer zahtevaju adekvatnu obuku nadležnih sudijskih veća.

Treba reći da je u dosadašnjoj praksi Komisije bilo desetak arbitražnih odluka povodom .rs domena, a mahom se radilo o zloupotrebi prava na korišćenje žiga u cilju ograničavanja konkurencije ili iznude novca.

Autor teksta: advokat Nenad Cvjetićanin